Boranija, buranija, Buran žensko ime

Priča o princezi Burani - kako nastaju reči

 

Svaki savremni jezik, naravno i srpski jezik, podrazumeva stvaranje i određivanje standarda odnosno pravila koja određuju kako se jezik ispravno koristi.

Postoje neke jezičke dileme koje se često ponavljaju.

Različiti su razlozi zašto većina ljudi greši prilikom korišćenja određenih reči, konkretno pravilnog oblika reči.

Jedna od uobičajenih dilema je šta je pravilno:

boranija ili buranija?

Naravno – pravilno je boranija, to je standard, standardni jezik.

Pri tome moramo imati na umu da je standardni jezik veštečka tvorevina, skup pravila i dogovora.

To nije pogrešno, naprotiv.

Međutim, oblici reči koji se koriste u narodnom jeziku otkrivaju prošlost, otkrivaju kako je reč nastala.

Buranija je reč koja spada u narodni govor. Baš ta reč otkriva priču o nastanku reči boranija, priču o princezi Buran.

Pročitaj: Kako je nastala reč sendvič

Bagdad,  9. vek – priča o princezi Buran i buraniji

Princeza Burani je za razliku od većine zaboravljenih princeza, sultanija, kraljica i drugih žena iz tog istorijskog perioda, ostala zapamćena po receptu za jelo.

To je suština – recept, način pripreme jela.

A priča počinje sa plavim patlidžanom.

Plavi patlidžan, solanum melongena potiče iz Indije. Veliki trgovci, Arapi, otkrili su plavi patlidžan tokom svojih trgovačkih putovanja po Indiji, probali jela od patlidžana i poneli seme sa sobom.

Nije sve bilo tako jednostavno. Nova biljka je sve impresionirala svojom bojom ali ne i ukusom.

Plavi patlidžan ima boju kao škorpijin stomak a ukus kao otrov škorpije, arapska izreka.

Gorčina koju je imao plavi patlidžan je bila nepremostiva prepreka.

Da se vratimo u Bagdad, 9-10.vek.

U Bagdadskom kalifatu je ukusna hrana veoma bila na ceni.

Svi kalifi, veziri i drugi velikodostojnici koji su držali do sebe su imali kuvare – zbirke recepata po kojima je osoblje u kuhinji pripremalo njihova omiljena jela iz zbirke.

Za našu priču je važna zbirka recepata koju je sastavio Abu Muhammad al-Muthaffar ibn Nasr ibn Sayyār al-Warrāq u 10. veku link

boranija buranija burani recept

U toj zbirci se nalaze 2 recepta u kojima se koristi plavi patlidžan.

Ono što je važno i što je utrlo put plavom patlidžanu u arapaskoj i turskoj kuhinji i postavilo ga na poziciju omiljenog povrća je – način pripreme, konkretno recept iz pomenute zbirke.

Patlidžan se iseče, posoli i ostavi da stoji da bi otpustio gorčinu, gorak sok koji ima. Tek nakon toga se peče na tihoj vatri sa začinima.

Taj recept se zove je badhinjan buran a ostalo je istorija koja traje do dana današnjeg.

Što je još važnije, vraća nas vek unazad na dan venčanja princeze Buran za budućeg kalifa.

Jelo od plavog patlidžana koje pripremljeno na način koji je opisan  i servirano  na dan ceremonije venčanja, dobilo je ime po princezi Buran.

Pročitaj: skrupul, beskrupulozan – kako nastaju reči

Buran, buranija, boranija

Kakve vezu  imaju naša boranija i plavi patlidžan?

Odgovor je – direktnu!

Suština je u načinu pripreme jela, u receptu:

Povrće, originalno je to bio plavi patlidžan, iseče se na kockice, posoli i peče na tihoj vatri uz dodatak belog luka.

Vremenom u jelo se dodaje i meso.

Arapska kultura i kuhinja se šire Azijom, Afrikom i Evropom.

Jelo princeze Buran dobija lokalne varijante:

U Maroku je braniya.

Na području današnje Sirije recepti za  buraniyyas sadrže varijante sa svim drugim vrstama povrća osim plavog patlidžana. Na prostoru Iraka borani se i dan danas sprema  od plavog patlidžana, spanaća, cvekle, …

Španska varijanta je takođe bila kombinacija raznog povrća  – alboronia.

A gde smo tu mi, Balkan, srpske zemlje?

boranija buranija Buran imeKod nas je sačuvan recept za jelo buranija koje se sprema od tikve ili mahuna i   glasi ovako:

Pravi se ponajviše od tikve, a može se načiniti i od mladih mohuna(od graha).
Tikva se još uveče oguli  i tanko prijeko cele iskriža.
Zatim se osoli  i ostavi do ujutru da „se preda“ (da prevehne).
Sjutra se dan dobro ocijedi, omelja u pšenično brašno i po tepsiji razredi na jedno prst-dva debljine.
Tepsija se pre toga pomasti uljem. A ozgo opet po tikvi naspe se prilično dosta ulja.
Ovako priređena peče se ili pod saćem ili u peći.
Pošto se ispeče zalije se sirćetom razblaženijem vodom, u koje se utuče česno-dva bijelog luka, pa se povrati u peć ili se pritisne sačem da se zaljeva dobro upišti.
O posnijem krsnijem imenima buranija se iznosi odmah poslije čorbe na sofru.

Iz naroda i o narodu, Luka Grđić Bjelokocić; Srpski Etnološki zbornik, Srpska narodna jela i pića, Knjiga X, 1908

Vremenom je prevladao način pripreme buranije od mahuna.

Ne samo to, mahune su dobile naziv buranija odnosno standardizovano boranija.

Boranija se danas često priprema, pravilo je – nije omiljena kod muškog roda.

A princeza Buran? Bar nije zaboravljena.

Priče o rečima su zaista zanimljive i često nas vode neočekivanim stazama saznanja.

Boranija, buranija i princeza Burani – interesantna  kombinacija, zar ne!

Napomena: biryani zvuči slično ali nema veze sa našom temom. Česta reč u kuvarima i receptima na apskom i turskom govornom području.

Znači – pirjaniti, kuvati, pržiti na tihoj vatri

 

LEAVE A REPLY

Da li si dron? *