Srpski jezik i rodna ravnopravnost, zanimanja i titule ženskih osoba

Jezik rodne ravnopravnosti, istorija nastanka gramatičkih rodova

 

Da li srpski jezik dozvoljava uvođenje oblika zanimanja u ženskom rodu: lingvistkinja, kosmonautkinja, …., da li je to silovanje srpskog  jezika, forsiranje LGBT grupa, rušenje tradicionalnih vrednosti i sl.?

Moj lični stav, ako nekoga zanima, kao lingvistkinje je – ne, nije ništa od navedenog.

Naravno tu je i sasvim suprotni stav Odbora za standardizaciju srpskog jezika, kao zvanični stav srpske lingistike – tekst.

Srpski jezik ima svoju istoriju, koja je više puta bila veštački forsirana i formirana (Vukova reforma, Novosadski dogovor) radi postizanja ciljeva koji nisu bili u skladu sa duhom, potrebama i razvojem  srpskog jezika. Na prvi pogled i ova težnja za veštačkim uvođenjem oblika reči za zanimanja u ženskom rodu može da izgleda isto.

Samo na prvi pogled.

Na početku beše reč …

Postoje mnoge lingvističke teorije i hipoteze,  zajedničko im je sledeće: jezik kojim govorimo u velikoj meri utiče na obrazac koji čini osnovu našeg razmišljanja i vrednosnog sistema.

O jednoj  takvoj hipotezi, koja je na poularan načim predstavljena u filmu, već sam pisala. tekst.

Da vidimo kako stoje stvari kada je u pitanju lingvistička/gramatička istorija rodova.

Ženski rod je najmlađi rod u lingvistici
Problematikom istorijskog razvitka rodova, kao jezičkih kategorija, počeli su da se bave najpre (ko bi drugi) nemački filolozi, Grimm, Burgmann, itd. Postoje razne teorije i hipoteze, svi se ipak slažu u sledećem:
Naši preci (govorimo o jezicima indoevropske porodice) su imali 2 roda, od kojih su se kasnije razvili muški i srednji gramatički rod. ženski gramatički rod istorija

Ne, nemoj se nervirati, draga moja! Dolazimo do tvrdnje navedene na početku teksta, jezik određuje način razmišljanja i obrnuto.

Ženski gramatički rod nije postojao iz jednostanog  razloga – naš predak nije poznavao kategoriju roda, nije pravio razliku između muškaraca i žena.

Svi, sve, sva bića, živa bića su imala oznaku jednog roda (kasnije – muški) a sve što je neživo bilo je drugog roda (kasnije – srednji rod).

Kada je istorijskim razvojem muškarac dobio ulogu koju i danas ima, stvorio je, pre svega o sebi, predstavu dominatne vrste živog bića, žene kao potčinjenog, i – eto, da bi postavio stvari na svoje mesto, dobili smo ženski gramatički rod.

srednji rod nastanak

Neko bi mi mogao da mi zameri da sam prilično banalizovala ozbiljne i opširne lingvističke hipoteze.

Slobodno istražujte i proveravajte, kritikujte, suština je ovo što sam navela.

Braćo (i sestre)
Da li vam zvuči poznato ovakvo oslovljavanje? Sestre se često i ne pominju uopšte. Ako započnete obrćanje skupu, pismeno ili usmeno sa sestre i braćo – da li je to rušenje tradicionalnih vrednosti, nametanje spolja i sl. da ne navodim svakojaka obrazloženja.

Da li u vreme kada pucaju ženske lobanje kao zrele lubenice, kada raste porodično nasilje, zaista smatrate da uvođenje oblika zanimanja u ženskom rodu predstavljanja silovanje jezika.

Jezik je živ, razvija se. Oblici zanimanja u ženskom rodu ni na koji način ne mogu da utiču suštisnki na razvoj jezika.

Prosto mi je neobično da se niko ne buni kod važnijih stvari kada je srpski jezik u pitanju:

ko je ubio povratno sePovratno se je nepovratno umrlo, i – nikom ništa

– Izlozi su prepuni termina – finalna rasprodaja, sale i sl.; da li se neko buni, gde je odbor za standardizaciju, gde su čuvari tradicije?

zaustavno vreme, ne smeta vam braćo moja, gledate fudbal, to je tradicija, to je sasvim u redu

– o neprimernoj upotrebi anglicizama kao statusnom i profesionalnom razvrstavanju , ne vredi ni započinjati temu…
Primera ima mnogo samo nema ženskog roda u njima pa nisu interesantni.

Preterujem, ne, uopšte ne.
Dakle – ja sam za oblike zanimanja i titula ženskog roda!
A vi, šta vi mislite braćo, pardon – sestre i braćo?