Blogeri – antiintelektualci, laici, džiberi, turbofolkeri ….

Da li su blogeri, pomalo i tviteraši, krivci za širenje antiintelektualizma u 21. veku?

 

Blogeri = antiintelektualci = laici ?

Ovaj tekst počinjem citatom:

Bojim se da smo svedoci Guglom raspaljenog, na „Vikipediji“ zasnovanog , blogovima natopljenog, raspada bilo kakvog razlikovanja između profesionalaca i laika, studenata i nastavnika, znalaca i zapitanihTom Nikols, Smrt ekspertize

online elita

Navedeni citat je preuzet iz rubrike Kaleidoskop, Politikin kulturni dodatak. 23.9.2017 – Antiintelektualizam u 21.veku, Stanko Crnobrnja

Rubrika je suvuše opširna i sadržajna, tako da je neću detaljnije razmatrati.

Pitanje je sledeće: da li su blogeri, ostali online autori, pomalo i  tviteraši, krivci za širenje antiintelektualizma u 21. veku?

Nalazimo se duboko ukorenjeni  u svet u kome se negira ekologija, osporava Darvin, ugrožava ravnopravnost ljudi, sputava i gazi svaka vrsta slobode. I to se najčešće radi pod nekom, ciničnom varijantom parole „sve za narod i državu“.  S.Crnobrnja, navedeni izvor.

Blogeri= džiberi?

Među mnogim navedenim ličnostima, njihovim stavovima i drigim primerima u ovoj, inače ozbiljno pripremljenoj rubrici, izdvajam jedan podnaslov:

Džiber sam i tim se dičim

U Srbiji postoji duga tradicija prezira prema intelektualcima i svemu „što se pravi pametno. Ona je do te mere jaka da danas deluje kao „legitimna“ društvena snaga. Džiber je naziv za pojedinca koji ponosno prihvata kičerski primitivizam i prezir prema svemu što je učeno“.

Vidi – Kako je nastala reč kič

A pitanje je, na osnovu svih tekstova u navedenoj rubrici, da li su džiberi, antintelektualci i online akteri manje-više isto?

Nameće se i pitanje: da li je intelektualac  i online intelektualac ista kategorija?

Otkud mi sad to? Idemo dalje sa primerima, malo konkretnije:

Blogeri = turbofolk, rijaliti, vidovnjaci

Nekako ne mogu da ne odvojim prostor i  za profesora Radivoja Radića, barjaktara borbe protiv srpske autohtone škole  tumačenja  istorije i jezika, koji je u Politici. 20.09.2017, između ostalog, izjavio sledeće:

„Talas pseudoistorije koji nas je zapljusnuo nikako ne treba potcenjivati jer nam je već naneo veliku štetu. Međutim, ne treba ga ni precenjivati  i ja ga vidim  kao deo ovdašnjeg „novog folklora“ rame uz rame sa raznim rijaliti programima, turbo-folkom i vidovnjacima koji u posleponoćnim satima na raznim lokalnim televizijama „proriču“ budućnost naivnim i lakovernim gledaocima. Sažeto rečeno, istoričari pišu za one koji hoće da znaju, a pseudoistoričari za one koji hoće da veruju.“

Kada navodim „blogeri“ mislim, naravno, na blogere, tviteraše, članove raznih Fejsbuk grupa,  i pojedinačne vlasnike Fejsbuk profila uz napomenu da je moj utisak da tviteraši malo drugačije misle o sebi ( to je sad već druga tema –  influenser u Srbiji, ko je to? ).

online ekspertUvek kada se citati izvade iz konteksta može lako doći do manipulacije sa osnovnim tezama iznetim u celokupnom tekstu. Nije mi to  bila namera, već samo želja da primetim da se veoma često na ovim našim prostorima, potcenjivački (blago rečeno) posmatra većina onoga što je objavljeno online, bez obzira gde,  kojim povodom i sa automatskim omalovažavanjem sadržaja i online autora od strane „ offline intelektualaca i naučnika“.

Podele su nekako postale sastavni deo našeg genetskog koda, naši i vaši, mi i oni, uvek je jedna grupa protiv druge, pa sve pršti i leti perje, moram priznati – ponekad, kao u rijilati programima (online i offline).

A da li je zaista nemoguće malo više saradnje i malo manje potcenjivačkog stava.

Već  sam pisala tekst o sličnoj temi. – link

Ja kao lingvista zaista smatram da naša naučna elita sebi mnog dozvoljava, da se ponaša sektaški.

Kada je moja oblast u pitanju, lingvistika, negde sam pročitala izjavu profosora Aleksandra Lome, šefa katrede za etimologiju, da bi bilo dobro da oni koji  istražuju srpski jezik i njegovo poreklo, pišu o tome, pitaju stručnjake, konsultuju se. Ha !

Sebe zaista ne smatram laikom, a pokušala sam da uspostavim komunikaciju u ličnom susretu sa prof. Jasnom Vlajić-Popović sa iste katedre (ne mogu da linkujem njen profil na SANU, to je poverljiv podatak izgleda, potrebna je lozinka). Jednom rečju – nipodaštavanje, otkačila me je bez pardona, na osnovnom, komunikacijskom nivou.

onlinei offline komunikacija Srbija

To je samo mala crtica, kojom želim da ilustrujem svoj stav:  kako gore- tako dole, kako offline –tako online, kako akademske titule – tako i laici, svuda ima poštovanja  vrednih.

Da li je potrebno biti toliko isključiv, vređati, prozivati …

Kritički stav je neophodan, naučna metodologija je poželjna, isključivost – dokle?

Kakva su vaša iskustva sa offline “elitom i intelektualcima” i ostalim?

A šta vi mislite o blogerima, tviterašima, fejsbukovcima, znanju, nauci, eliti, intelektualcima …

 

1 COMMENT

Comments are closed.