Sedela sam ja tako, pre neki dan, za kompjuterom, kucala!
Kucala, surfovala, radila – s vremena na vreme, blogovala, i sve ostalo uobičajeno za jednog prilično vintage female hackera. Kad ono tras – led, sledila se slika na ljubljenom mom kompu. Ajde dešava se! Idemo restart.
………………!!!!!!!!!!!! &&&&&&&&&& ,,,, …… ############# ??????????????????
Stres! Panika! Haos! Sistem ne može da se podigne!
Vrištim, ne pomaže, doduše nema nikoga u kući. Stanje ne predinfarktno nego infarktno, moždano haotično. Svi simptomi apstinecije u najgoroj fazi se javljaju već posle 5 minuta off-line.
OK! Samokontrola! Diši! Razmišljaj!
Naravno – mobilni, polako zovi pomoć.
Urlam u telefon, dušo, crko, uradi nešto!
– Ajde smiri se, probaj još jednom da ga restartuješ!
Pritisnem još jednom dugme za restart, izogovarajući pritom sve moguće mantre, bajalice….
Skrivena kamera ili .. o čemu se radi, dugme za restart uleće u kućište uz zvuk – ping!!!, koji razdire moje uši!
Dalje se ne sećam!
Simptomi, pričali su mi ukućani su bili klasični. Pečati po licu, gubitak glasa, nekontrolisano lupanje srca, apatija koja se smenjuje sa izlivima besa….
Dragi moji, organizovaše se još istog dana, u cilju spasavanja drage im retke vrste pomenute vintage female hackerke.
Imam novi komp! I am on line! I am alive again! I am back!
Nemoj Amarilis da sekiraš zbog crashovanja sistema. Meni to onako padne po defaultu jednom nedeljno. Š’a ćeš, nestabilan OS. :-)) Nego, radosna vest je da si ti opet sa nama. :-))
Nije draga crashovao sistem nego ja! A mašina je umrla. Srećom oporavljam se polako. E vrćam se u igru.
slatko 😉 i drago 🙂
To je kao u onom westernu – Kill them all and come back alone…
Amarilis se vratila da “pobije” sve ostale blogere i…
Ma, nemam pojma! Samo da pokažem da i ja znam nešto da kažem na inglišu…
Amarilis, ti pišeš priču o Bati, Bata, Bata, Bata, nastavljaš, ne daš se, pišeš priču o Bati… (virtuelna hipnoza)
Da sam samo znala da ću imati tako drage goste, malo bih se sredila, oprala prozore ili tako nešto. Hvala, Emo!
K.P. volim tvoje jezgrovite i duhovite komentare!
Pišem priču o Bati, pišem, Bata … evo sad će raspust i vraćam se Bati.
P.S. Malo da se oporavim od stresova, neću da i Bata onako cool ispadne stresni neurotik.
E, pa lepo, Amarilis.
Kratki, jezgroviti… ponekad i duhoviti!
Sto bi se reklo – omakne mi se.
Ma, priznaj, ti si ga ubila, nije on sam od sebe umro, i to samo zato da bi dobila novi kompjuter! ;o) I, naravno, posle se braniš privremenom neuračunljivošću.
Da sam znala da ću tako ekspresno i efikasno dobiti novi, ubila bih ga odavno – iako nam je bilo dobro, dok smo bili zajedno, da ne ogrešim dušu.
Comments are closed.