Stiglo nam je proleće. Zeleni se svuda oko nas. Razne boje se bore za naklonost sunčevih zraka. Lepota, milina jedna. Ali, ne lezi vraže. Duga zima baš ume da iscrpi, nekako s proleća, znaju kolena da klecnu, u glavi da se zvrti, ruke da se tresu. Hoće to s proleća! Vreme da se ode kod lekara. Da se pregleda čovek, da vidi šta je kako je, gde je gvožđe a gde holesterol (za pritisak znamo, svira u ušima non-stop, takva su vremena).
Da poranimo opet, nema druge, krv da se vadi.
– Dobro jutro, Amarilis, kako ste, – začuh glas iza sebe, dok sam ulazila u prepunu čekaonicu. Komšinica iz zgrade već zauzela busiju, ponosno maše nekim sitnim brojem, za razliku od mog stocifrenog.
– Došli i Vi na baždarenje?- upita komšinica?
– Kako to mislite?
– Pa lepo, krvna slika, da se malo izbaždari da se podese vrednosti na normalu, zar ne. Mora se to u ovim našim godinama, – mudro primeti komšinica
– Da znate da ste u pravu, ne bi mi to nikad palo na pamet , ali izgleda da se na to svodi. Moramo da se baždarimo redovno, što smo stariji.
– Nego šta, – orna je draga komšika, baždarenje je mnogo važno u životu. Ma, to Vam je suština života. Kad bi se svi baždarili, redovno i što je još važnije mudro, gde bi bio kraj ovoj zemlji.
Uh, otkud sad to, misli se Amarilis, neće valjda da udari po politici u ove rane sate, ni kafa nije ispijena, a kamoli nešto drugo. Ali, ostaje pribrana i priupita:
– Kako to mislite draga moja, kakve veze ima baždarenje i opšta dobrobit?
– Kako kakve, sve je u baždarenju, draga moja, suština života Vam je u baždarenju. Evo na primer, sećate se onog našeg komšije Žike. Odselio se iz naše zgrade pre nekih 5-6 godina. U prizemlju je stanovao, kako se ne sećate. Imao je prvo tezgu na pijaci, pa je otvorio onaj mali kiosk, a sad ima već nekoliko pekara.
– Da, – priseća se Amarilis.
– Vidite, sirotinja je to bila, ali poštena, radili svi u porodici od jutra do mraka, ne vredi, jedva se prehranjivali.
A, danas, bogataši, kuća, bazen u dvorištu, dva džipa. Šta mislite, odakle im sve to?
Belo gleda Amarilis, komšiku svoju I kaže:
– Verujte, pojma nemam, valjda im se posrećilo?
– Vraga im se posrećilo – nastavlja dobro obaveštena komšinica, izlaganje priče o uspehu preko noći pod ovim našim svodom nebeskim.
– Počeli ljudi mudro da baždare.
– Ma šta komšika da baždare?
– Kako šta, pa vage da baždare, vage za merenje robe. Lepo izbaždare, ni mnogo ni malo, taman da se elegantno uštine, na svemu. Pa malo po malo i vidite gde su dogurali.
– Ma hajte molim Vas, – otkud Vam to zblanuta Amarilis.
– Dobro, možda malo, svi uzimaju po malo, ali da se obogate, preko toga, nemoguće- vajka se Amarilis – nemoguće.
– Moguće ili ne, mislite šta hoćete, kada ste poslednji put izmerili pogačicu ili kiflu, koju ste kupili, kako znate koliko je stvarno brašna upotrebljeno, da li baš onoliko koliko bi trebalo po specifikaciji? E, draga moja Amarilis, uz svaki burek, ode i po jedna pogačica, pravo gazdi u džep a Vi ne morate da verujete, ako nećete. Izbaždarite svoju vagu pa premerite sledeći put kada dođete iz pekare. Onda se bacite u računicu. Evo, sad će moj broj. Pozdravljam Vas draga moja Amarilis, sve je u baždarenju, kažem ja Vama.
Objavljeno u Politikinom dodatku – Potrošač
Интересантно, нисам размишљао о томе да ли је оно што узмем из пекаре урађено по нормативима. Пар пута ми се учинило да су ми они из брзе хране закинули од пуњене пљескавице (све приметим кад је месо у питању, хе-хе). Истина је да људи то раде, мада је опасно. Постоје и случајеви који раде и кад им време није или троше материјал узет на црно, па продају без рачуна кад је највећа гужва… Шири се асортиман, шири се краљевство, увећава се имовина.
Осврнуо бих се и на пролећно баждарење здравствених параметара – то је свакако нешто на шта нам лекари често скрећу пажњу. Људи су такви (ја први, признајем) да не обраћају пажњу на здравље све док не дође до некаквог озбиљнијег проблема, а тада често зна да буде касно. Дошло је такво време, а и тако живимо, да заиста немамо појма кад може да нас стрефи нешто из чиста мира. А интервенције су саме по себи релативно споре и никако није добро чекати последњи тренутак… Чувајте се, Амарилис 😉
Nisam pametan. Mislim da je ta komšinica nabaždarena tako da ima mnogo vremena, pa mnogo i trača. Ako su ljudi takvi radnici, e onda zaslužuju i da steknu. Ne može se preko 33% drpiti vagom, jedino kad je neko pomalo munut, a taj i zaslužuje da se odere, čim ne primjeti razliku u kvantitetu i kvalitetu.
To mi mnogo liči na onu priču o uravnilovki. Ko radi, i treba da ima. I to je to, šta sad tu nešto 🙂
Što se zdravlja tiče, nadam se Amarilis da nije ništa ozbiljno 😉 U parkić fino, pa uživaj u zelenilu i ljepoti. Nema farmaceuta koji je od Prirode bolji 😉
ToMCee, Milko,
baš ste pažljivi, hvala Vam na leppim rečima u vezi sa mojim zdravljem. Pravo da Vam kažem slabo se bavim tim aspektom svog života, a sem dr. Hausa, teško da ima lekar kome verujem, valjda sam imala mnogo loših iskustva sa njima.
U stvari svi ovi postovi tagovani – Potrošač su iz serije naručenih tekstova za Politikin dodatak Potrošač. Dobila sam neke teme i ovo je moj mali sastav na tu temu.
@ ToMCee, isto razmišljamo, pusti brašno, ne dam meso 🙂
@Milko, proveri ti malo te vage u tvojoj okolini, nemoj baš da budeš toliko siguran da nema zakidanja.
I naši ministri (doduše ex) savetuju da je “kraduckati” poželjno 🙂 Ima u priči komšinice istine, i sve dok se ne uvedu procedure u sve oblasti rada i života, striktna pravila, mere, načini rada…. (“pravila, pravila… da bi nas uradila”… ili sl. ide pesma)i ostalo što treba, “odokativna” metoda na štetu, naravno većine, tj. potrošača će biti dominantna. Ali, kad se uvedu, biće nam strašno, strašno dosadno 😉
Cudne te komsinice iz Jerkovica, sve znaju:uzaszivi!:
Draga Mamarilis, ne znam koliko će ti pomoći da meriš sve što kupiš, ali svi zakidaju, veruj mi. Neki manje, neki više. A što se tiče prolećnog baždarenja, samo dodir s prirodom. Sveže voće povrće i mnogo tečnosti. Neka vrsta sporta, i hop hop 🙂
Draga Emo, neka nam bude malo dosadno za promenu, čisto da vidimo kako to izgleda, kada sve funkcioniše.
Zelena, nije to ništa, tek da vidiš kakve su komšije 🙂
Queen, dear,
ovaj hop hop mi se dopada, na to ću se koncentrisati 🙂
Svi znaju da komentarišu kad neko ima, a niko ne komentariše kad neko nema.
Imam komšinicu koja mi je pre neki dan izrecitovala šta sve “jedna” suši na žici: tange, pa čipkane gaće, pa neznamkakav brus, pa nešto što ni ona ne zna šta je… pa me pita “da l’ i ja mislim da se ‘ona’ malo kurva”!
To su ti priče tog nivoa.
A da kradu – svi kradu, kod nas je senzacija kad neko poštuje standarde.
Miljo, lepo kažeš, valjda su zato i svi protiv uvođenja tih standarda, kao nije kreativno!
Comments are closed.