Raskovnik – srpski leksikografski portal

Prezentacija u Srpskoj akademiji nauka

Čuda se dešavaju!

Na današnji dan, 29. mart 2017 godine u svečanoj sali Srpske akademije nauka predstavljen je novi projekat – Raskovnik.

Šta je to, o čemu se zapravo radi, možete pogledati na samom sajtu Raskovnik.

Расковник речничка платформаCitiram sa nvedene adrese:

Добродошли на Расковник: српски лексикографски портал и платформу за упоредна истраживања српске лексике.

Расковник је инфраструктурни пројекат Института за српски језик САНУ у оквиру којег се развија иновативно, прошириво и технолошки напредно окружење за дигитализацију српског речничког наслеђа и развој алата за истраживање српског језика и културе.

Konačno je nešto krenulo, da idemo ipak redom.

Digitalizacija, odnosno prenošenje kulturne baštine u online prostor i dostupnost za pretraživanje i proučavanje, kako akademske zajednice, tako i svih zainteresovanih za srpsku lingvistiku, tradiciju, konačno je na dohvat ruke.

Doduše bilo je najvljeno ili možda pogrešno protumačeno, da je projekat planiran da zaživi na današnji dan, ali… nešto je malo zabagovalo u međuvremenu – držimo pesnice da projekat zaživi.

Utisci i izveštaj sa lica mesta:

prezentacija raskovnik platforme

Skup je otvorila poslovično stroga dr Jasna Vlajić Popović i najavila profesora Aleksandra Lomu, koji ispričao priču o raskovniku na svoj jedinstveni način.

Objasnio je važnost te mitske biljke u srpskoj i  sveslovenskoj tradiciji, dao moguće smernice za tumačenja porekla ove reči. Podsetio je sve koji pamte a informisao ostale o čuvenom časopisu Raskovnik, koji je takođe bio inspiracija za naziv ove platforme.

Zatim je dr Snežana Petrović , rukovodilac projekta, podsetila na  stanje (prouzrokovano nedostatkom jezičke platforme, u zagradi je moj dodatak) u našoj državi. Mi smo verovatno jedina država u Evropi, koja nije započela sa digitalizacijom svog lingvističkog korpusa.

Nemački projekat možete pogledati ovde, sadrži oko 500.000 odrednica, dok recimo slovenački ima neverovatnih 16 miliona odrednica, turski oko 10 miliona.

Расковник српска речничка платформаNaša platforma se bazira na Vukovom Rječniku – ah, ništa bez Vuka, zatim je tu Rečnik kosovsko-metohijskog dijalekta Gliše Elezovića i Rečnik govora južne Srbije Momčila Zlatanovića. Sve u  svemu oko 60.000 odrednica, plus 20.000 iz rukopisa.

Poslednji prezneter je bio šarmantni i elokvnetni Toma Tasovac, iz Komiteta nacionalih kooridinatora evropske Digitalne istraživačke infrastrukture za umetnost i humanistiku DARIAH-EU  (ako vam prezime zvuči poznato i imate neku asocijaciju, u pravu ste) . Elem, to nije bitno, bitno je da je prezentacija bila sjajna.

Sjane opcije pretraživanja su predviđene, pretraživanje određene reči u svim rečnicima, dodatni unosi koji se odnose na turcizme u Vukovom rečniku (stalno ističem tu problematiku, ali … vidi odrednicu turcizmi po slovima azbuke, grecizmi u srpskom, zatim deo – izgubljeni u prevodu, koji obrađuje stavke, koje nisu precizno definisane kod Vuka, npr. vrsta jela, biljke, neka ptica i sl.

Da završim onako kako je Toma Tasovac započeo svoju  prezentaciju: uz strah od promaje, strah ili fobija od rečnika kod Srba zauzima veoma visoko mesto.

I to je zaista tačno. To znam i iz svog pedagoškog iskustva, Google translate je gotovo jedina opcija naše mlade generacije, ali to je druga priča.

Prisutan je bio i neverovatno čili i enegrgični predsednik akademije profesor Vladimir Kostić.

I neverovatna stvar se desila, bar za one, koji su pratili lingvistička predavanja u Akademiji: dozvoljeno je postavljanje pitanja, a to je zaista presedan, ponavljam kada su naši lingvisti u pitanju.

Dakle, nestrpljivo očekujem da platforma postane operativna.

6 COMMENTS

  1. Rečnik govora južne Srbije Momčila Zlatanovića je već digitalizovan 2013. godine. Nalazi se na adresi http://www.vranje.co.rs . Projekat je tada pomogao Registar nacionalnog internet domena u okviru projekta 4PI http://4pi.rs/odobreni-projekti/ Godine 2016. digitalni rečnik proširen je sredstvima grada Vranja tako da danas sadrži sve odrednice u rečnicima koje je prof. Zlatanović objavio u svojim papirnim izdanjima. Može se dopunjavati “online”. Pozdrav, Miljana

  2. Ovo je predivna informacija, hvala! To što ja ne znam, svakako je veliki propust, ali nekako su zaboravili da pomenu tu informaciju prilikom predstavljanja projekta Raskovnik na Akademiji, e to baš nije u redu.

  3. Iako je sjajno što se konačno radi na jednom obuhvatnom projektu, već neko vreme opstojava kakva-takva leksička baza, dostupna na sajtu http://srpskijezik.org/

    Koliko sam upoznat, radi se o privatnoj inicijativi, jer je tomove Rečnika SANU zajedno sa delom tomova Šestotomnika (radi upotpunjavanja korpusa) sada već odavno digitalizovao jedan čovek. Pored toga, digitalizovani su i mnogi drugi rečnici, leksikoni, itd.

    Jedno vreme je prodaja svega toga išla putem diskova, a sada postoji besplatno na internetu, pa može da se koristi dok Raskovnik ne zaživi. Ne znam postoji li svest u Akademiji da je ovime jedan deo posla za stvaranje baze barem delimično završen, barem za onaj deo koji je njena intelektualna svojina.

Comments are closed.