klin, množ. klinovi, imenica
značenje reči klin:
-
ekser, klinac
-
gvozden ili drven štap koji se koristi za učvršćivanje ili vešanje
-
pljosnat komad drveta; ono čime se cepaju drva
izrazi:
kao vrbov klin – nepozdan, nesiguran
klin se klinom izbija – protivnik se može pobediti istim sredstvima, metodama, postupcima, koje i on sam koristi
ko u klin, ko u ploču – bez sloge i dogovora, svako vuče na svoju stranu
obesiti o klin – dići ruke od nečega, zanemariti nešto
klinovit, klinast, klinac
poreklo reči:
praslovenski – *klinъ
starosrpski – клинъ
rus. – клин
lat. cuneus
od glagola klati u značenju udarat
praslovenski – *kolti, koljǫ
rus. коло́ть
primeri upotrebe reči :
Klina ima i gvozdenih i drvenih. Vuk, Rečnik
Клин је једноставан алат који се употребљава да би одвојио две целине или два дела једне целине, да би се подигао неки део или да би се неки део држао на месту. Механичка својства клина зависе од његовог облика, односно од односа дужине и угла оштрице клина.
Da bih izvršio opravak, idem do moje torbe s alatom po vijak koji bi pristajao na onaj klin. No ovaj vijak koji sam donio je prevelik, ne pristaje na klin.
Pogledaj: kako je nastala reč – snaja
Jer, mislim da ova rasprava i zaključci koje budemo donijeli treba da posluže kao solidna platforma za akciju, i to takvu akciju u kojoj ćemo raditi svi složno i jedinstveno, a ne ko u klin, ko u ploču.
Кад неко дете има падавицу, нека баба га измери пређом уз стабло, а онда изнад главе болесникове забије у дрво клинац. На једном месту је за тај клинац везан један крај пређе а други за други клинац, укован у стабло…
vidi – klinac
