bogaz, imenica, muški rod
bogaz, značenje reči
Reč postoji u turskom jeziku sa značenjem:
-
grlo, grkljan , guša, ždrelo
Došlo mi je do bogaza.
-
gornji deo, vrat, posude za vodu
-
klanac, tesnac, prelaz, prolaz
Pod značenjem br. 3 Šklajić navodi i izraz staze i bogaze a isto objašnjenje prihvata i P.Skok u svom etimološkom rečniku.
Najpreči je bogaz od Turaka. Škaljić, Turcizmi u srpskom jeziku
Primeri upotebe – bogaz:
Napomena: u značenju 1. i 2. reč se ne upotrebljava u savremenom srpskom jeziku
Stari moj
sve redje smo se sretali
k’o ptice smo preletali
bogaze gde su drugi skretali … Đ. Balašević, tekst pesme Duet zapevaću sam
I sva sam svoja nadanja
odmerio, pa ipak ću da nađem do tebe staze,
tragajuć za tobom obiđoh svoje duše bogaze – Miklos Radnoti, Pismo ženi (preveo Danilo Kiš)
Rakrsnice puteva označavale su u arhaičnoj svesti predaka postojanje mnogih bogaza koje nepažljivog, zbunjenog putnika mogu skrenuti sa ispravne staze i zavesti stranputicom u vrtlog različnih opasnosti. N.Ljubinković Međaši putovanja u krugu – rođenje, svadba, smrt
Bogazi predstavljaju poseban površinski oblik kraškog procesa. To su izdužena, vrlo uska udubljenja u golom krasu, koja imaju oblik stenovitog rova. link
Kada su staze bile neprohodne i priroda predstavljala nepremostivu prepreku, ljudi su pravili bogaze.
izraz – staze i bogaze
poreklo reči:
U srpskom i starosrpskom jeziku postoji glagol gaziti, odnosno izvedeni glagol pogaziti.
Iako ga danas koristimo u figurativnom značenju: pogaziti zadatu reč, nekada je to značenje bilo doslovno: pogaziti seno, travu,…
… so i hljebac pogaziti bijeli …
Ovo značenje je vezano sa verovanjem da je bukvalno gaženje hleba značilo veliki greh i neveru.
Pogledaj: kako je nastala i šta znači reč – tandara
pogaz – starosrpska reč od glagola pogaziti, izgaziti
odonosi se na mesta, koja nisu uobičajeni putevi ili prolazi ali sticajem okolnosti ljudi tuda hodaju i prolaze;
U današnje vreme na gotovo svakoj travnatoj površini možemo videti staze (mesta koja su popločana, asfaltirana i predviđena za pešačenje, šetnju) i pogaze, bogaze (utabanu travu, obično najkraći put, koji ljudi koriste i sami odrede za prolaz, šetnju).
Zbog sličnosti, došlo je do preklapanja oblika turcizma i starosrpske reči tako da je u ovom izrazu ostala zapamćena zvučnija forma – bogaze, sa starosrpskim značenjem.