raboš

raboš – imenica, muški rod

značenje reči raboš:

• poseban komad drveta na kome su se dugovanja i potraživanja urezivala posebnim oznakama u vidu crta, zareza.

• obračunska knjiga dnevnog prometa, promet koji se odvijao u toku dana, dugovanja i potraživanja

Interesantno:

Način obelažavanja dugovanja i potraživanja na komadu drveta je bio prisutan kod mnogih naroda, potvrđeno arheološkim nalazima.

Na isti način se obeležavao i protok vremena, pa se u obliku raboša javljaju i najstariji oblici kalendarskih zapisa.

рабуш м

1. рабош. — Књд мастимо пређу куде бојаџију, даде ни рабуш. — У ваљавицу на клашње се турал рабуш,
2. фиг списак, записник. — Ич се не секрај, све је тој куде мене записано у рабуш.

Crnotravski rečnik,  Radosav Stojanović, Srpski dijalektološki zbornik, LVII

 sinonimi:

• rovaš, Vuk, Rečnik

• džidžalo – raboš za bilježenje mlijeka kad se sva seoska stoka pomiješa«. Govori se u Srbiji… P. Skok, Rečnik – bez dalje potvrde

rabuška – crta na rabušu

Pročitaj: terati mak na konac, značenje i poreklo izraza

Poreklo reči raboš:

Raboš je stara srpska reč čija etimologija nije dosledno utvrđena.

Postoji više pravaca u utvrđivanju porekla reči raboš.

1.  Raboš, a za razmatranje porekla reči, prema P. Skoku, mora se uzeti u obzir i oblik rovaš:

• rov, zarez

Po Miklošću izvedenica od glagola riti

Štrekelj izvodi raboš, od rabota, rabiti.

češ. – rabuše

arapski – rabush

nemački –  Rabish

stari nemački oblik – rabüsch

J.Grimm u svom Rečniku navodi da se radi o reči slovenskog porekla

Pogledaj: šta znači i kako je nastala reč – odušak

2. drugi pravac razmatranja porekla ove  reči  je:

ruski – зарубка

od glagola rubiti, urezivati u drvo, orezivati drvo; praslov. –  *rǫbiti

Primeri upotrebe reči:

Рабош је помагач памћењу наших неписмених сељака, кад год имају какве бројеве да сачувају од заборава. Ја сам настојавао, да ухватим, каква је система рабошењу; т. ј., је ли у свих једна, или сваки бележи како му се свиди. M. Đ. Milićević, Život Srba seljaka, 1894

После мерења сукна ваљар издаје „рабош“. Рабош је дрвце дугачко око 10. см. које је са једне стране зашиљено да би се лакше заболо у сукно, а на другом крају се урезују рецке. Свака урезана и „извађена” рецка означава 10 м …

Обележавање туба врше помоћу рабоша, парчета чамовог или неког другог дрвета, које отешу и на њему нарочитим знацима забележе износ сукна у аршинима. Рабош има два дела : пиле, мањи исечен део који се даје ономе …

У кмета је био или један рабош и на њему делић за сваког домаћина или је имао за сваку кућу посебан рабош, па су тако предавали по читаве снопове или вреће рабоша. На рабош је бележено колико је ко платио…