Priča o paljenju badnjaka i panja – panj torta
Paljenje badnjak je deo naše predivne tradicije. Divni običaji su postojali u našem narodu za ceo period Badnje večeri, kao i samog paljenja badnjaka.
U Evropi je tradicija paljenja panja umesto badnjaka
Poreklo paljenja badnjaka su mnogi naučnici objašnjavali na različite načine, povezivali sa raznim mitologijama i verovanjima. Paljenje badnjaka je događaj koji slavi rođenje Isusa i vatre koju su pastiri upalili da zagreju Bogorodicu i bebu Isusa.
U našim krajevima se nekada odlazilo u šumu i sa posebnom pažnjom se biralo hrastovo, tj cerovo drvo, koje je domaćin po dobro poznatim pravila, koje je tradicija nalagala, unosio u kuću i pripremao za paljenje.
Pogledaj: Simbolika novogodišnjih boja
Božićni panj
Običaj je poznat u gotovo celoj Evropi. Ljudi su se u davnim vremenima, na različite načine, borili protiv hladnoće i tame, koje donosi zima i pokušavali da pomognu Suncu da se ponovo rodi.
U Engleskoj se ta tradicija naziva Yule ili Yuletide. U davna vremena taj praznik je bio povezan sa tradicijama starih germanskih, tačnije nordijskih praznovanja u čast boga Odina.
Ako zađemo još dublje u istoriju, pronaćićemo i tragove još starijih zimskih svečanosti, posvećenih ženskom principu po imenu Modranicht.
Tokom srednjeg veka, tradicija donošenja velkih panjeva koji su se palili za Badnje veče i čiji se pepeo ili ostatak, koji nije sagoreo, čuvao do sledeće godine, postao je veoma popularan u severnim delovima Evrope i u Engleskoj.
Ta scena je često prikazana na starim čestitkama.
Kako je nastala panj torta
Da se potpuno ne zaboravi, potrudili su se stari majstori kulinarstva, Francuzi. Oni su smislili kolač, koji svojim oblikom podseća na panj i to je postala tradicija u mnogim zemljama.
Originalni naziv je Buche de Noel ili Yule log, božićni panj
Međutim, panj ili deblo, koje se unosilo u kuću radi paljenja je vremenom izgubilo na popularnosti, delimično iz praktičnih razloga – otvorene peći su nestajale i zamenjene su praktičnijim gvozdenim pećima.
Drugi razlog je bio sve veća popularnost drugog običaja a to je unošenje jelke i njeno kićenje kao simbola Božića.
Za kraj i malo podsećanja na našu tradiciju iz pera Vuka Karadžića, Opisanije Srbije, Božić:
Uoči Božića, pošto se badnjaci unesu u kuću i nalože na vatru, uzme domaćica slame i kvočući, za njom deca pijučući, prostre po sobi, ili po kući, ako nema sobe.
Po tom uzmu nekoliko oraha i bace po slami. Poslije večere pjevaju i vesele se.
