Nagib Mahfuz, Egipat u delima Nobelovca
Kako doživljavate Egipat, arapsko proleće.Sva ta dešavanja u arapskim zemljama medijski su pokrivena gotovo sa svih aspekata. Bila sam ja, kao i mnogi drugi iz Srbije, u Egiptu. Mnogo lepoga je viđeno i doživljeno tamo.
Ipak, moj lični favorit, moj najdublji i najintimniji doživljaj Egipta su dela Nagiba(Nadžiba Mahfuza).
Kairska trilogija, preporuka za čitanje
Ima tome desetak, možda i petnaest godina od kada sam ja otkrila Mahfuza. Slučajno, kopala sam po policama u biblioteci i pronašla Put izmedju dva dvorca, I deo Kairske trilogije.
Zvuči smešno i besmisleno, ali pojma nisam imala dok sam čitala da u rukama držim delo jednog Nobelvca. Ni bibloitekarka u to vreme, nije znala gotovo ništa da mi kaže o tom, za mene zagonetnom piscu, čija dela su me ostavila bukvalno bez daha.
Pročitala sam sve od njega što sam uspela da pronađem u biblioteci i usput, uspela da iskopam nešto malo više podataka iz njegove biografije, kao i gotovo nepoznatu i zaboravljenu činjenicu da Je Nagib Mahfuz dobio Nobelovu nagradu za književnost 1988 godine.
Smrtna presuda i atentat
Ovaj pisac je bio kontroverzna ličnost, živeo je život totalno netipičan za pripadnika muslimanske vere. Pisao je dela puna simbola i asocijacija na religijske priče i mitove, uspeo je da bude osuđen na smrt od strane nekih muslimanskih verskih poglavara, čak mnogo pre Ruždija.
Na nesreću, atentat na njega je delimično i uspeo. Iako je preživeo, Mahfuzu je kao posledica uboda nožem, ostala paralizovana desna ruku što je u poslednjim godinama njegovog života, znatno otežalo i usporilo pisanje.
Kairo i Egipat u delima Nagiba Mahfuza
Prikazao je Kairo, i okolne gradove u Egiptu, onako kako izgleda ljudima koji u njima žive, siromašnim, bednima, ženama, deci. Poznate, istorijske ličnosti se pojave kao junaci u njegovim delima, ali ustupe vrlo brzo mesto savršenim, često minijaturnim portretima iz svakodnevnog života.
Zato ja vas “linkujem” do najbliže biblioteke, iskopajte neko od Mahfuzovih dela objavljenih tamo nekih davnih osamdesetih godina ili neko od novijih kao Srce noći. Možete i u knjižaru, pošto je Samizdat B 92 rešio, da sem poludebilnih prikaza Afrike, iz pera Aleksandara Mekol Smit , objavi i jedno Mahfuzovo delo – Priče iz našeg kvarta.
Nećete se lepo zabaviti, naprotiv. Uživećete se i doživećete neke druge dimenzije, živote ispunjene bolom, patnjom i snažnim emocijama i iskušenjima. Ali, pročitaćete sjajnu knjigu.
Pročitaj još: Rade Šerbedžija, autobiografija “Do poslednjeg daha”
Genije!
Podsetila si me da ga se ponovo prihvatim, mada nisam sve pročitala.
Hvala! 🙂
Znam za Nagiba, cak sam pomalo i cituckala ali ipak me najvise zanima upravo Kairska trilogija => da li je kod nas prevedeno sve, znas li, ili samo taj prvi deo koji si spomenula ?
A nije Samizdat ni tako los … meni se dopadju i H.H.Miljas i Olaf Olafson a ima ih i jos koji su zanimljivi pisci a koje niko drugi ne prevodi … :)))
again,posto nisam ispostovao proceduru,probudila si me za novo komesanje stvarnosti u novoj istrazivackoj misiji,zasto ne procitati
Miljo, drago mi je da sam te podsetila i još milije mi je što imamo isto mišljenje o Mahfuzu – genije!
Sheky, hi,
Nisam baš shvatila ovo za proceduru, ali drago mi je da te vidim na blogu i pročitaj nešto od Mahfuza, nećeš zažaliti.
Gradiva, ja sam pronašla i pročitala samo prvi deo.
Što se tiče Samizdata, u pravu si, imaju oni svašta. A moraju malo i da zarade 🙂
Comments are closed.