badnji, -a, -e , pridev
Značenje reči badnji:
– koji pripada, odnosi se na Badnji dan
badnjak – imenica, muški rod
Značenje reči badnjak:
– obredno (cerovo, hrastovo) drvo, stablo, klada, grana, koje se pali upći Bpžića, na Badnje veče
izrazi:
Badnji dan – dan uoči Božića
Badnje veče – veče uoči Božića
nije svaki dan Badnji dan – sreća ne služi uvek, ne uspeva sve uvek
kao Božić i Badnji dan – uvek zajedno, nerazdvojno
U Vukovom Rečniku nalazimo Badnji dan, badnje veče:
ба̏дњи да̑н , ба̏дње̑га дне̑ m. der Christabend , dies ante festum Christi natale .
На бадњи дан ујутру (како домаћин отиде по бадњаке) сакрије се ватраљ и ступа с тучком и све столице, и прва се столица изнесе на Божић ујутру под полажајника, испод којега је гдјекоји измакну те падне под губером, којијем га домаћица хоће да огрне.
Poreklo reči badnji:
Pridev je neposredno izveden od glagolske imenice bdenje – badnja, *bãdna, koji se odnosi na bdenje
Vidi – Etimološki rečnik srpskog jezika, A. Loma I saradnici; sveska 2, str. 69:
“… verovatno na području jadranskog zaleđa gde je ona posvedočena (potonja Hercegovina), odakle se dalje širio, ….
Sam običaj unošenja badnjaka prvi put je zabeležen 1272. u Dubrovniku.
In uigilia Natalis Domini post uesperum nauclerii et marinarii de Ragusio ueniunt ad dominum comitem in castellum et secum deferunt ceponem unum de ligno et ponunt eum in igne gaudendo (C. Jirecek)…..
Trubačov … pomišlja na vezu sa strus. bdánã nadgrobni stub.
Ivanov/Toporov 1974:37–38 vezuju *bãdn- sa ved. ahi- budhnya- zmija dubina, gde se drugi deo svodi, zajedno sa lat. fundus, nem. Boden itd., na praindoev. reč za dno, osnovu;
Semantički okvir pružao bi osnovni mit o bogu-gromovniku koji ubija zmaja kao podloga novogodišnjeg rituala.
Pogledaj: kako je nastala reč i šta znači – batati, odnosno šta značai Božić Bata
Primeri upotrebe:
На Бадњи дан изјутра секу „бадњак” (млад храст) до жила, па га донесу кући и оставе на дрвљаник. На Бадњи дан сакрију се ватраљ, машице и столице на таван, па се скидају тек онда кад дође полаженик.
Реч бадњак данас има више значења:
1. дрво које се сагорева на Бадње Вече;
2) Бадњи дан;
3) колач који се пече и једе на Бадњи дан;
4) прутић којим се чесница замеси, и најзад
5) у Вуковој песми неко божанство (и у молитви “помози Боже! И свети Бадњаче…
Од свих ових значења најстарије је друго, дакле бадњак = Бадњи дан ; то су дакле дан и ноћ када се бди (упореди француски „veille de Noel” из латинског vigilia.
Гласник Етнографског музеја у Београду; Ново објашњење једне српске коледске песме, 1926
Pogledaj: kako je nastala i šta znači reč – vazda
Badnji dan i Bozic, 6. i 7. I, su praceni mnogobrojnim obicajima i verovanjima, ciji je zajednicki cilj da obezbede zdravlje i napredak ukucana, stoke i useva.
У неким селима на овај дан кољу печеницу, али чешћи је обичај да је кољу на Бадњи дан, ујутру. У Јадру нису ишли коледари. О њима нема података ни у осталим крајевима западне Србије.
На Бадњи дан и два дана пре њега није се смела чистити кућа — да се не би „патиле буве!” и досађивале људима.
I oni pet na sam badnji veče udriše na Turke. U jutro, bila je nedjelja, Turci dubovički (budući su stojali na Duboviku više polja cetinjskoga milj i po puta, i prolazili su pokraj kuće pet Martinovića idući na rieku Crnoje- vića na pazar kod građa …
То најбоље илуструје обичај у Брзој Паланци, Подвршки и Реци, где Власи Унгурјани првог посетиоца на Бадњи дан називају “клоца” (кокошка) — као у још неким крајевима североисточне Србије.
Božični običaji započinju na Badnji dan; uoči Božića. U čitavoj Hercegovini kod Hrvata i Srba tog dana sijeku se badnjaci. To su tri velika hrastova ili cerova drveta. Sjekirom se „mora“ udarati samo sa jedne strane. Drukčije se ne smije „jer će …
