belo (boja)

     

    beo, bela, belo – pridev

    značenje:

    nešto što je bele boje, boje snega, mleka, …

    primeri upotrebe:

    U bijelu dvoru Lazarovu..

    bijeli dan – svetli, sunčan dan

    Nećeš moći noću spavati a kamoli na bijelome danu.

    Zora bijela praska.

    Мо̏же би̏т би̏јел ко чѐмӣн, би̏јел ко мље́ко, би̏јел ко сни̏јег…

    poreklo reči

     

    belo, bijelo – starosrpska reč

    prasl.  bělъ (rus. bélyj, polj. biały, bug. bjal, lužičko srpski bely) sanskrit bhālam: sjaj

    indoevropski koren *bhel – izveden od *bha– blistati

    Napomena: belo u savremenom smislu, boja kao osnovni kvalitet prideva, ne znači isto ono što je značio nekada u starosrpskom i praslovenskom jeziku.

    Nekada je belo imalo jedino značenje:

    belo = sjajno

    Ako pratimo kvalitet sjaja kao osnovnu nekadašnju karakteristiku bele boje, tumačenje topinima i ličnih imena, koje u sebi sadrže bel – osnovu, tumačenje reči dobija drugačiji smisao.

    Bela – starosrpsko lično ime, sjajan

    kao i izvedena imena, veoma česta u starosrpskom jeziku:

    Belimir, Beloslav, Beladin, Belaš, Belibor, Belmuž, Belovuk, Beloje, Beloslav, ….

    Isto tumačenje važi i za ženska imena kao i za prezimena, toponime ….

    Belobog – staroslovenski bog

    Beograd – sjajni grad, grad koji sija, zaslepljuje

    staropruski – ballo

    iili –  alvis (veza – olovo, metal svetle, bele boje)

    gotski – bala, belo, svetlo, sjajno

    Latinski jezik ima 2  odrednice za belu boju u zavisnosti da li poseduje kvalitet sjaja ili ne:

    candudus – belo sa sjajem

    albus – belo bez sjaja

    (vidi M.Ivić – Boje u jeziku, lingvistički ogledi)

    staroislandski – bal, plamen

    keltski – *belos, svetao, blistav

    grč. phalos

    eng. bald, ćelav, kome se presijava glava

    « Back to Glossary Index
    SHARE
    Previous articlesneg
    Next articlevran