belo – prilog, u beloj boji
beo, bela, belo – pridev
značenje reči beo, belo:
– nešto što je bele boje, boje snega, mleka, …
– svetao, sjajan
izrazi:
– bela tehnika – električni aparati za domaćinstvo
– beli sport – tenis
– biti na belom hlebu – teško živeti
– u po bela dana – usred dana, u podne, svima na vidiku
– crno na b…o – napismeno
primeri upotrebe:
U bijelu dvoru Lazarovu..
bijeli dan – svetli, sunčan dan
Nećeš moći noću spavati a kamoli na bijelome danu.
Zora bijela praska.
Мо̏же би̏т би̏јел ко чѐмӣн, би̏јел ко мље́ко, би̏јел ко сни̏јег…
poreklo reči:
belo, bijelo – starosrpska reč
prasl. bělъ (rus. bélyj, polj. biały, bug. bjal, lužičko srpski bely) sanskrit bhālam: sjaj
indoevropski koren *bhel – izveden od *bha– blistati
Interesantno:
belo u savremenom smislu, boja kao osnovni kvalitet prideva, ne znači isto ono što je značio nekada u starosrpskom i praslovenskom jeziku.
Nekada je belo imalo jedino značenje:
sjajno
Ako pratimo kvalitet sjaja kao osnovnu nekadašnju karakteristiku bele boje, tumačenje topinima i ličnih imena, koje u sebi sadrže bel – osnovu, tumačenje reči dobija drugačiji smisao.
Bela – starosrpsko lično ime, sjajan
kao i izvedena imena, veoma česta u starosrpskom jeziku:
Belimir, Beloslav, Beladin, Belaš, Belibor, Belmuž, Belovuk, Beloje, Beloslav, ….
Isto tumačenje važi i za ženska imena kao i za prezimena, toponime ….
Belobog – staroslovenski bog
Beograd – sjajni grad, grad koji sija, zaslepljuje
staropruski – ballo
iili – alvis (veza – olovo, metal svetle, bele boje)
gotski – bala, belo, svetlo, sjajno
Latinski jezik ima 2 odrednice za belu boju u zavisnosti da li poseduje kvalitet sjaja ili ne:
candudus – belo sa sjajem
albus – belo bez sjaja
(vidi M.Ivić – Boje u jeziku, lingvistički ogledi)
staroislandski – bal, plamen
keltski – *belos, svetao, blistav
grč. phalos
eng. bald, ćelav, kome se presijava glava
Bonus:
leptir – poreklo i značenje reči
