ćao, pozdrav – zdravo
Poreklo reči ćao:
Uobičajeni italijanski pozdrav ćao – ciao, popularan ne samo u našem, nego u drugim evropskim jezicima, ima veze sa svima nama koji živimo na području Balkana.
Interesantno:
Originalna fraza iz koje je nastao ovaj pozdrav glasi:
– s-ciào vostro u prevodu ja sam tvoj rob.
s’ciavo- rob, sluga na venecijanskom jeziku, mešavina vulgarno latinskog, keltskog i germanskih jezika(gotski npr.) – zvanična definicija venecijanskog jezika, galoromanski jezik; govori se u predelu od Venecije do Verone, Istra.
Svoj procvat je ovaj jezik doživeo za vreme Mletačke republike.
Mletačka republika je bila glavna spona sa Dubrovačkom republikom i put za uvoz i izvoz robe sa Balkana i Srbije u zpadnu Evropu – vidi zamorje.
Jedan od važnih izvoznih artikala je bilo i roblje.
Najvažniji trg gde se prodavalo roblje bio je na ušću Neretve.
Iako su u Dubrovniku izdavane naredbe protiv trgovine ljudima, naročito hrišćanima, to Mletke nije sprečavalo da sprovode ovu vrstu trgovine, otmice ljudi. Izgovor je bio da su Bosnu u to vreme naseljavali uglavnom bogumili, koji su bili proglašeni za opasnu jeres.
Zanimljivo:
U rečniku jezičkih nedoumica I. Klajn u odrednici ćao navodi:
ćao (ital. ciao): uobičajeno kod nas, mada bi pravilano bilo čao
ital – schiavo
sred.lat – sclavus, rob
Reč je nastala od Slavic kako su u to vreme zvali Slovene sa Balkana.
Ova vrsta pozdrava se kasnije razvila i sačuvala u nešto blažim izrazima – na usluzi; at your service
Pročitaj: šta znači reč – hajp
Primeri upotrebe:
Нико не уме да ми тачно каже, које године нас је у Београду окупирао ћао! — кратки италијански поздрав, који су веома брзо прихватили и стари и млади и најмлађи Београђани? Можда је ћао, стигло заједно са песмом „О, бела ћао …: Хало Београд 011, М. Капор
“Budi pažljiviji sledeći put…” “Hoću” “Možda se vidimo još ponekad?” “Moguće, ja sam često ovde” “Važi. Ćao!” “Ćao!” Da je Džon imao dovoljno kože na licu, verovatno bi mu vilica lupila o pod. ”
… одлетиш као птица у неке топле, нове, другачије, тајне крајеве. Па, ћао рагаци, ћао јесење лишће и блато, ћао снежне пахуљице, ћао пролећни ветрови и кошавице, ћао комарци: лепи летњи дани.
Ćao ljubavi, čujemo se kasnije. Volim te najviše na svijetu. Znaš ti to i sam, da ti ja i ne kažem, ali svejedno. Ćao. Slušalica se s druge strane spustila, a ja sam svoju još uvijek držao u ruci. Ti, ti, ti, čuo se znak u slušalici.
Pogledaj: kako je nastala reč – bre
