daća, podušje

daća imenica ženski rod

značenje reči daća:

1. sećanje , odavanje počasti pokojniku uz svečani obrok, podušje; gozba, što po narodnom običaju, kad ko umre, daju kućani na čast mrtvomu, Daničić
2. ono što se plaća državi, danak
3. dar; od tog značenja je nastala reč u negativnom značenju nedaća

Primeri upotrebe reči:

Uzdiše ko siroče za daćom!

Gotovo svuda u Srbiji daje se mrtvima pet puta za dušu. To se zove podušje ili daća… Daća se dakle daje a) kad se mrtvac ukopa b) drugi dan po ukopu ili u prvu subotu v) četrdesetnica g) polugodnica d) godina; M.Đ.Milićević

да̑ћа, f.das Todtenmal, convivium funebre. Даће се обично дају три (и то у суботу вече и у недјељу ујутру): четрдесница (послије четрдесет дана), полугодишњица и годишњица. На даћу зову све сељаке редом од куће до куће, и обично овако почињу: „Дођите довече да споменемо мртве.“

Ту треба да дође и поп да очати кољиво, На даћи напијају: „За испокој душе брата (како му буде име; ако ли је женско а оно сестре). Бог да му душу прости!“ А остали сви у глас повичу: „Бог да му душу прости.“ На крсно име не иде из једне куће нигда више од једнога, а на даћу их може поћи и више. По варошима шаље се и хапсеницима јела и пића и свијећа (лојанијех). Годишњица се зове годинa , полугодишњица и по године . cf. трпеза [ кармина , седмина ]. Vuk, Rečnik

Povraćajte svima duge, komu harač, harač, komu daću, daću, komu strah, strah!

Pročitaj: značenje i poreklo reči – Miholjdan

3.да̏ћа, (im Scherze als Gegentheil von недаћа ) gegeben , datura : Да је срећа и од Бога даћа , | Не би жене ни носиле гаћа. | Већ кошуљу докле гаће вежу . Vuk, Rečnik

Jedan ćaća puno dužan daća, agi mobu a sudiji globu! Daničić