beležiti, beležnica

     

    beležiti, glagol

    beležiti, značenje reči:

    1.zapisivati; beležiti u smislu zapisivati nešto je novijeg datuma;

    Starija značenja:

    • vakcinisati (protiv boginja); način vakcinacije podrazumeva površinsko zasecanje kože; posle izvesnog vremena na tom mestu se javlja mlada, sjajna koža

    • označavati, obeležavati drveće i životinje

    Primeri upotrebe:

    1. Putujem, zapažam, beležim… Sa mamom i tatom putujem u Novi Sad. Zavaljen na zadnjem sedištu automobila kroz prozor posmatram vojvođansku ravnicu.

    I ja to beležim. Dokumentaristički, ali strasno. Beležim i oplakujem.
    Hoću da doživljavam i beležim. Ali, kako dočarati sjaj događaja, ah…

    1. беле̏жит , беле̏жим свр. и  несвр.   калемити мајом против богиња :   Те̑ го̏дине су ми беле̏жили  Свето̏зара.  —   Са се : О̏ћеју ли се  проле̏тос де̏ца беле̏жит?  Rečnik kosovsko- metohijskog dijalekta G. Elezović
    2. бѝљеже̄ње , -а , с.  —

    1.означавање дрвета за сјечу.

    1. означавање јагњади одсијецањем са врх ува, или означавање шиљежи бојом ујесен. Rečnik govora Prošćenja, M. Vujičić

    Poreklo reči:

    beležiti – glagol. koji je izveden od starosrpske reči beleg, konkretno od značenja ostaviti trag, pečat.

    U tom smislu se imenica beleg, beležnica javlja  u starosrpskim srednjevekovnim tekstovima.

    beležiti u smislu zapisivati nešto je novijeg datuma;

    Vuk je koristio reč zamečanije u tom kontekstu, kao i mnogi njegovi savremenici i prethodnici.

    Izvedene reči:

    obeležiti, obeležavati, pribeležiti, zabeležiti, …

    beležnik, obeležje, pribebeleška, zabeleška, …

     

    « Back to Glossary Index
    SHARE
    Previous articlemulj
    Next articledaća, podušje