Duša mu u nosu stoji (gotovo umro) – narodna poslovica, Vuk Karadžić, Srpske narodne poslovice, 1321, državno izdanje 1900
Duša mu u nosu stoji – značenje
„A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa“ (1. Mojsijeva 2,7 – Daničić). … Pa i sama činjenica da je Božji dah u njegovom nosu, dokaz je čovekove krhkosti.
Prema hrišćanskoj doktrini Božji dah, duša – život je u unet u telo čoveka kroz nos. Na isti način duša odnosno život napušta čoveka, kroz nos (ili kroz usta, vidi – duša jedna vrata ima).
U klasičnim grčkim mitovima postoji sličan motiv. Titan Prometej je, po jednom tumačenju, napravio čoveka od gline a dušu – život mu je udahnula boginja Atina.
Ako čovek naglo i jako kine, duša može da mu napusti telo kroz nos.
Pročitaj: duša, nos i kijanje
Kada se čovek jako umori, bolest ga iscrpi, onda se kaže da je duša krenula da napusti telo i stigla je do nosa – još malo, gotovo da je napustila telo što znači – smrt.
Primeri upotrebe izraza:
… već pomenuta otvorena ili zatvorena zaprežna kola sa kljusetom kome je duša u nosu, ali koje i dalje odgovorno vuče sve te natovarene rke: jedne odvlači, a druge dovlači.
Sjedimo mi tako i gledamo, dvojica nose neki zvučni stub od pojačala za razglas, dobro stenju, vidi se da je težak i da im je duša u nosu, a za njima ide ženska, nosi istu takvu kutiju, sama, bez ičije pomoći, kao da nosi torbu sa pijace.
Kost i koža, duša u nosu, samo što još oči iz glave gledaju, ali te oči još uvijek umiju samo da se obaraju i da povlađuju sve i svakom.
