lubenica – imenica, ženski rod
značenje reči lubenica:
– jednogodišnja biljka, lat. Citrullus vulgaris
– plod te biljke
– fig. glava (čoveka)
Zanimljivo:
Nekada su bile poznate sledeće vrste lubenica:
mekokorka, tankokorka, debelokorka, belokorka, crnokorka
Reč lubenica navedena je u Vukovom Rečniku uz odrednice dinja i kapuza.
Zanimljivo:
Nezrela, nekvalitetna lubenica se u narodu zove – tikva
Interesantno:
Lubenica, Citrullus vulgaris/lanatus, pripada istoj familiji biljaka – Cucurbitaceae, kao i:
tikva, tikvica, krastavac i dinja.
Zajednički narodni naziv za lubenice i dinje (ponegde i bundeve i krastavce) je bostan (turcizam – mirisno mesto).
Poreklo reči:
U osnovi reči je stara srpska reč – lub, kora, spoljašnji omotač drveta, obično odvojena od drveta, čvrsta i valovita.
Reč lub je praslovenska i sveslovenska.
praslovenski – *lūbъ
rus. – луб
češ. – lub
lat. – liber, knjiga (reč koja je u direktnoj vezi sa praslovenskom reči, ranije se pisalo na kori drveta)
Zanimljivo:
Od iste reči lub nastala je i reč lobanja/lubanja
Pročitaj: kako je nastala reč – ladolež
Primeri upotrebe:
Ту бијаше спанаћа и грашка, келерабе и мркве (жуте репе), кеља и купуса, кромпира и пасуља, лука и салате, першуна и целера, тикава и бундева, диња и лубеница, роткве и рена, кудеље и лана, па свега у великом изобиљу.
U svetu se proizvede (1985) 27.757 hiljada tona lubenica (blizu 6 kg po stanovniku) i 8.209 hiljada tona dinja (1,7 kg po stanovniku). Oko 60% ukupne svetske proizvodnje lubenica proizvede se u Aziji.
За то време се на мањој лубеници одреже врх на страни где се налази петељка. Тај део лубенице се сачува јер ће касније служити као поклопац. Затим се лубеница издуби, …
Pogledaj: kako je nastala rećč – lopta
Zajedno s ribom nekako se uhvatio u mrežu veoma debeo čovek, koliko visok toliko i širok, prava lubenica ili burence. On je bio u vrlo mučnom položaju i vikao je iz sveg glasa: – Denise, blesane, podaj Kuzmi!
N. Gogolj, Mrtve duše
У јеку смо сезоне лубеница. То се не види само по брдима бостана, већ и по томе што су се по пијацама размилели стручњаци за бирање лубеница — перкутатори бостана.
Док лоза не покрије земљу, лубеница се често копа. Тако се чува влага. А кад лоза прекрије земљу, тло се слабо испарава. Тако у тлу бујају микроорганизми и оплоћују га. Осим тога, лубеница не исцрпљује тла, јер се храни из …
