krastavac

     

    krastavac– starosrpska reč, pominje se  u 14 veku (Daničić) nastala od reči krasta

    Odnosi se na na vrstu zeljaste biljke iz porodice bundeva, koja se prevashodno koristi za salate, kako u prirodnom obliku tako i ukiseljenom.

    Nekada se ova reč, krastavac, odnosila i na osobu prekrivenu krastama, krastav čovek, krastavo čeljade. Ta upotreba se izgubila.

    Krastavac je biljka koja svoje poreklo ima u Indiji na obodu Himalaja. Te divlje vrste krastavca su bile izrazito gorke. Kasnijom kultivacijom je gorčina smanjena. Smatra se da je krastavac iz Indije prenesen standardnim istorijskim putevima, preko stare Grčke i Rima na Balkansko poluostrvo, kasnije u Centralnu i Severnu Evropu.

    Srpski jezik pamti ovu biljku i njen istorijski put.

    Dok termin krastavac opisuje spoljašnjost biljke, koja, kao da je prekrivena krastama (krasta -starosrpska i praslovenska reč), druga reč za ovu biljku, pomalo zaboravljena u savremenom srpskom jeziku je ogorak, ugorak.

    Ogorak – starosrpska, praslovenska i sveslovenska reč postala od reči  gorak(starosrpska, sveslovenska i praslovenska reč), osobine krastavaca, koja je već opisana u tekstu.

    U mnogim rečnicima je navedeno da je reč grčkog porekla, zbog navedene rute širenja ove biljne kulture, koju je prihvatila zvanična istorija.

    grč – ágūros, aōros, nezreo, zelen

    Iako su jedini prihvaćeni istorijski pravci zvanične etimologije latinski, grčki, sanskrit, ovo objašnjenje porekla daje veoma nategnute rezultate i  ne može se prihvatiti.

    nem. –  Gurke, die

    Zvaničan stav nemačkih etimologa je da su nemačka plemena naučila da koriste i gaje povrće uz pomoć Rimljana, tako da većina naziva povrća potiče u današnjem nemačkom iz latinskog jezika.

    Nemački naziv za krastavac je dokaz da to nije pravilo i da su nemačka plemena u svom osvajčkom prodoru na istok, od Slovena, tačnije od Srba naučili da jedu i gaje krastavac.

    Nemačka reč Gurke potiče od starosrpske i sveslovenske reči ogorak, poljski ogorek, ruski огурец.

    Dort lagen auch noch im letzten Jahrhundert die größten deutschen Anbaugebiete rund um Berlin, Halle, Naumburg, Quedlinburg und vor allem im Spreewald. In der Ernährung der slawischen Völker spielt die Gurke – vor allem in eingesäuerter oder gesalzener Form – bis heute eine besondere Rolle.
    link

    Kiseli krastavac u današnje vreme ima gotovo kultnu ulogu savremenoj nemačkoj ishrani i tradiciji. Čak se i na novogodišnje jelke stavljaju ukrasi u obliku kiselih krastavaca. Najpoznatiji kiseli krastavcu u Nemačkoj su iz oblasti Šprevald – Spreewälder Gurken, koji su brendirani i zaštićeni.

    To je oblast, koja se zove i Blota – blato, močvara, odvajkada naseljena Lužičkim Srbima.

    Srećom ova srpska reč je zbog upotrebne vrednosti, koja je odgovarala potrebama Nemaca dobro prošla za razliku od reči juha

    Karta nemačke oblasti Spreewald
    Karta nemačke oblasti Spreewald naseljene Lužičkim Srbima
    « Back to Glossary Index
    SHARE
    Previous articlealapača
    Next articleluk, beli i crni