velim, veliš, velimi, velite – glagol, svršen i nesvršen – nepotpun, samo ima oblik za prezent i imperfekt, veljah
nema oblik infinitiva
čest dijalekt. oblik – velju, (hoću, mogu) veljo
značenje reči velim:
-
kazati; govoriti; obično se koristi u iskaznim rečenicama ili uz upravni govor
Reč se javlja u Vukovom Rečniku, oblici velju i velim.
Srodne reči:
povelja
U osnovi ličnih imena:
Velimir, Velja
вељу, 1. л. jд. през. ст. глагола велети, велим.
— Вељу ти да ме више не зивкаш!
Поручујем му и вељу му да се мане ћора ва посла!
Rečnik govora Zagarača
Poreklo reči:
praslov. – *velěti
ruski – веле́ть
ukr. – веліти
češki – velet
lat. – volo, želim, mislim, nameravam
Interesantno:
Engleski glagol will, hteti želeti je povezan i srodan sa latinskim volo odnosno staroslovenskim i starosrpskim veljo, velim.
Ovaj glagol je srodan sa:
velik i volja – vidi P. Skok, Etimologijski rečnik
Pročitaj: značenje i upotrebu starog glagola – božićati se
Zanimljivo:
Postoje tumačenja da je glagol velim nastao od imena starog srpskog, slovonskog boga Velesa.
Veles veli – kaže, naređuje
Bez dalje potvrde.
Primeri upotrebe:
Дође малочас један дечко па вели: где је Јоса пандур? А ја велим: ја сам Јоса пандур!
А он вели: ево ти ово писмо! А ја велим: дај овамо то писмо. А он вели: да даш у руке госпођици, а ја велим…
МАРИЦА (шчепа му писмо): Добро, … B. Nušić, Sumnjivo lice
„Велиш просперитет, велиш богатство, велиш стандард, муч” тун, од тога се данас највише умире. Прије су ти милиони липсавали од глади, данас, мој бајто, гу привилегију нема нико. Човјечанство мој бајто и не снијева да кад му …
АГАТОН: Па дабоме да сте се противзаконо уселили, кажем ја. Да сте ви мене самога пустили, све би друкче било.
ТРИФУН: Па јест, сасвим би друкче било.
ТАНАСИЈЕ: Па добро, Агатоне, ‘ајде шта ти велиш, шта да се ради сад? B. Nušić, Ožalošćena porodica
Ah, vaše su crte opet mirne, vaše je lice opet spokojno! „Petnaest dana, dvadeset dana“, velite, „o, dotle će mi pasti šta na pamet, ja sam dosetljiva; u mene je paklena duša i ja ću naći kakvu žrtvu. Za petnaest dana od danas“, velite … A. Dima, Tri musketara
Поред: могу и оћу (нећу) тамо се каже још и: вељу, виђу, извиђу, завађу, навиђу: Ја вељу да седимо. Ја вељу немамо му се рашта надат. Ја вељу да ти причекаш још мало.
