juha imenica – ženski rod
značenje reči juha:
-
supa ili čorba, jelo od mesa i povrća koje se jede kašikom
ју́ха [ јува ] f. (по зап. кр. ) die Suppe , jus , cf. чорба , полијевка : Бадањ меса, а кашика јухе . Vuk, Rečnik
Primeri upotrebe:
Meso vareno u jusi.
U popa je juha do dna gusta.
Stara koka dobra juha.
juhariti – hraniti se samo juhom, slabo se hraniti – Daničić; Rečnik
Budući da je juha kao jelo kakvo mi danas poznajemo (s tekućinom kao bitnom sastojinom) u to vrijeme uglavnom još nepoznata, to su se plitki tanjiri brže širili nego duboki.
Predi, maglo, predi,
predi pregačicu mome medi,
da lutkama kada kuh
a bude slasna topla juha. V.Majer
U porciji je bila topla juha sa zrnima graha i komadićima mesa. Izgledala je bijedno, no bila je topla. Nismo ni počeli jesti, kad se javi Jovica: – Morat ću se žaliti direktoru hotela što nam nisu dali salvete. A ni konobarice nisu pristojno odjevene!
Bonus:
šlag – poreklo i značenje reči
Poreklo reči juha:
praslovenska, starosrpska i staroslovenska reč – juha, supa (germ.), čorba (turcizam) naljevak, mlaćenica; juha i u značenju smese od šljiva za pravljenje rakije
praslovenska i staroslovenska reč – juha, supa (germ.), čorba (turcizam) naljevak, polijevka, mlaćenica; juha i u značenju smese od šljiva za pravljenje rakije
indoev. – *ieu – meštati, zamešati hranu
lat. ius – čorba, kiselo testo
hindi – jus, juha od mesa
pruski – juse
finski – juusto sir (smeša od mleka, juha za pravljenje sira)
eng.juice – sok, smeša napravljena od voća (vidi na početku značenje smesa od šljiva)
Interesantno:
nem. Jauche, die – đubrište, gnojište
Veoma retko će se u nemačkim etimološkim rečnicima, kada se navodi poreklo reči, izričito navesti da neka reč vodi poreklo od neke slovenske, ruske, srpske, češke… reči.
Ako baš ne može da se izbegne, obično se navodi formulacija: sličnog porekla, ima veze ili povezana sa…
Kod ove odrednice obično ne postoji taj problem:
gotovo svuda je navedeno da nemačka reč u značenju đubrište potiče od reči juha, koja je lužičkosrpskog porekla ili samo slovenskog.
Primer: rečnik Duden: spätmittelhochdeutsch jūche, aus dem Westslawischen, vgl. sorbisch jucha = Brühe, Jauche
Na slici je ta odrednica u Grimovom rečniku, koji je bar pokušao da objasni da je do promene značenja ove reči došlo zbog, da kažemo, “nepoznavanja” slovenske kuhinje.
Nažalost Srbi, Lužički Srbi, Wendi, Poalpski Srbi, Poljaci, Česi, Moravci i ostali slovenski narodi i njihovi jezici su na različite načine bili potiskivani sa svoje teritorije a jezik i tradicija su im, na sve moguće načine, ne samo potiskivani nego veoma često, kao i u ovom slučaju podvrgavani lingvističkom prezrenju – od tradicionalne hrane do reči za đubrište.
Pri tome je ovaj termin ipak tipičan za sever Nemačke i odnosi se i koristi kod svih vrsta septičkih jama.
Znači, jednostavno rečeno, izmet ljudski i životinjski.
Kod naših lingvista uglavnom stoji sledeća formulacija: Nemci su pozajmili ovu reč u pejorativnom smislu!
