Natalijina ramonda – simbol sećanja na Dan primirja, I svetski rat – 11. novembar
Natalijina ramonda – dvorski lekar kralja Milana, Sava Petrović, pasionirani botaničar i sledbenik Josifa Pančića je u okolini Niša uočio i opisao biljku, koju je, zbog izuzetne lepote, nazvao po jednoj od najlepših žena u to vreme, kraljici Nataliji Obrenović.
Natalijina ramonda – cvet star milione godina
Davno, jako davno, pre otprilike 65 miliona godina, započelo doba koje se u geologiji naziva tercijar.
Tercijar je bio izuzetano živopisan i važan period u istoriji naše planete. Još se tlo treslo na svim kontinentima ali je polako kopnena masa počela da liči na današnju. U to doba su sisari počeli da pruzimaju primat, vremenom su se javili i prvi hominidi, preci čoveka.
Ono što je važno za našu današnju priču je da su se u toj geološkoj eri formirale i savremene porodice cvetnica.
Jedna od njih je i porodica Generiaceae, kojoj nam je poznata po afričkoj ljubičici. Toj porodici propadaju i :
– ramonda serbica
– ramonda nathalie
Tercijar je sa aspekta tektonskih potresa bio veoma nestabilan. S druge strane, klima je bila mnogo toplija nego danas i mnogo vlažnija. Ponegde se može naići na podatak, da se biblijski potop dogodio u tercijaru.
foto
Bilo kako bilo, naša Ramonda Natalija je polako, sa afričkog kontinenta, gde je nastala, prešla na evropski, tačnije na Balkan.
Svašta se dešavalo u geološkoj istoriji naše planete, na primer Zemlja je prošla kroz mnoga ledena doba. Naša biljčica se nije dala. Uspela je da opstane baš ovde, na našem delu brdovitog Balkana i da dočeka 2012 godinu da bude proglašena za simbol sećanja na dan primirja u I svetskom ratu.
Pogledaj: Kako su nastala stara srpska ženska imena
Natalijina ramonda – biljka feniks
Već ste verovatno čuli ili pročitali, da se ova biljčica naziva i feniks, zbog neverovatne osobine da i posle dužeg perioda, samo sa nekoliko kapi vode, ponovo se povrati u život.
Ima li lepše simbolike – cvet koji raste samo na ovim našim prostorima, opstaje već milionima godina, živ je i kada je na oko mrtav.
Ponekad ipak moramo bar poneku kap sećanja odvojiti za naše stare. Ima li nekoga čiji pradeda, čukundeda nije vojevao u I svetskom ratu. Lepo je setiti se, još lepše ne zaboraviti.
