Ja mu dođem kao ona životinja ženskog pola, koja se pred zimu zavuče u neku jazbinu a pominjemo joj ime kad izviri da vidi ima li senke ili ne, da proveri kad će to proleće. Zavučem se u svoju pećinu i čekam da stigne pomenuto godišnje doba.
Onda pundravci prorade, znate za taj izraz. Šetnja, što češće to bolje, po mogućstvu bar tri puta nedeljno, 2-3 km minimalno. Idealno je kad se poklopim sa slobodnim vremenom moje druge polovine, pa šetamo po Adi ili Banjičkoj šumi. Ali, dok ja to dočekam, vreme prolazi, a pomenuti vraščići ne daju mira. Tako da već par godina, imam ja neku svoju putanju po naselju, obiđem taj krug (oko 3km) pa posle u nabavku ili gde je potrebno.
Danas divan dan. Pomislih, da vas povedem u šetnju po Jerkoviću.
Šta mi sve nemamo po naselju Braće Jerković. Ima prelepih prizora, na primer forzicija, sada je u punom cvatu i imamo je na sve strane.
Imamo i parkić, da se dečica igraju. Redovno se čisti i održava, doduše djubre se baca odmah tu isperd, ali važno je da je parkić čist :-).
Imali smo i fontanu, radila je pred i za vreme nekih izbora, ne sećam se više kojih, sada izgleda ovako:
Jedna od znamenitosti našeg kraja su fasade. Pošto je ovo staro naselje, građeno od šezdesetih do osamdesetih godina, fasade su u očajnom stanju.
Ali tu je srpski preduzetnički duh u kombinaciji sa uvoznim izolacionim materijalima, pa sad ko koliko ima toliko mu je i odrađena fasada. Nema se para!
Može i pola-pola, ma majstori rade po kvadratu.
Ovo naselje se smatra onako, socijalnim, niko ko drži do sebe i ima para, neće se u njemu naseliti. Mnogo je nezaposlenih, ljudi se dovijaju da zarade, kontejneri su baš posećeni. Eto prilike za marketing 🙂
Ovog puta skidam kapu. ovo se zove prava marketinška kampanja. Čisto da ne bude zabune, radi se o kontejnerima, koji su izlepljeni uputstvom, gde se može naći posao.
Posle šetnje, popićemo kafu na mojoj terasi, ima cveća a biće ga još. Mi u Jerkovići volimo cveće.
Nadam se da Vam se dopala šetnja. Imamo mi toliko toga da Vam pokažemo u Jerkoviću, ne može sve odjednom. Svratite ponekad, lako je doći do nas, samo sledite dugu 🙂
Баш је леп Јерковић, мислим, лепо представљен овде, има се шта видети 🙂 Можда ћу се преселити тамо кад се склоним у илегалу после стицања материјалног богатства преко офшор компанија, тамо ме нико неће тражити…
Баш Вам је лепо цвеће, тражио бих пелцер али се бојим да не би имао ко да га одржава за мене. 🙂
Ispunio sam obećanje sa jednim danom zakašnjenja. Pošto ne volim one što stalno kukaju kako su mnogo zaposleni – preskočiću taj deo. Došao sam da proverim da li radi link, i video dugu.
To beše dobar znak?
Komsinice, kako do sada nisam znala da zivomo u istom kraju? 😀
Lepo si ga opisala, lepsi mi na slikama nego kakavog ga znam 🙂
Pu al` izgresih 😈
Moja putanja ide pored Dunava te joj nema ravne 🙂 Ali ovde na keju jos uvek nije zasadjeno cvece a nema ni FORZICIJA (caps zato sto nisam do sada uspevala da shvatim kako se zove “ono zuto”:) ali smo zato imali divlje ljubicice 🙂
Srecno prolece Amarilis 🙂
ToMCe samo ti mayni te pare, pa dodji, kod nas si bezbedan 🙂
Miodraže, hvala za link i duga je uvek lep znak a toga ima kod nas u ovom delu grada, kako vi stojite sa dugom?
Draga komšinice,
Da li sam ja nešto pogrešila, kada je naš kraj u pitanju?
Inače, ja obožavam ovaj deo grada, nikada ga ne bih menjala!
Gradiva, zavidim ti na tim šetnjama pored Dunava, mora da je prelepo.
Iako sam kritički nastrojena, ja uživam u mom Voždovcu i Jerkoviću.
Naravno da nisi pogresila, izostavila si, ali i ako si, silne pse lutalice od kojih bezim kao djavo od krsta 🙄
Volim Jerkovic u njemu sam od rodjenja i ne bih ga, takodje menjala, tako da, tu smo..odmah ispod duge 😀
Red lepo, red ružno, psi su veliki problem, priznajem, o tome sa neke druge šetnje po Jerkoviću.
Comments are closed.