duga – imenica, ženski rod
značenje reči duga:
-
efekat koji se stvara prilikom prelamanja sunčeve svetlosti kroz kapi vode; svetlost se razlaže na osnovne komponente stvarajući vizuelni efekat koji sadrži spektar boja – crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava i ljubičasta
primeri upotrebe reči:
duga, luk šaroviti, koji se vidi na nebu s one strane gde je kiša, ako sunce sja za leđima onome koji gleda;
Prikazati će se luk duge moje. Daničić, Rečnik
Srbi kažu: da muško prođe ispod duge, postalo bi žensko, a žensko da prođe postalo bi muško.
Kad se pokaže d…a, kašto djeca pevaju:
Ko ne vidi d…e
Ne videla ga majka
Do Petrova danka. Vuk, Rečnik
Pročitaj: šta znači i kako je nastala reč – grivna
Poreklo reči:
– praslovenska, sveslovenska i starosrpka reč
prasl.- *doga
rus. ра́дуга link
Neki etimolozi povezuju reč duga sa praindoev. – * dhengh-, pokrivati
litvanski – dengti, pokrivati; danga, poklopac
Provobitno značenje je luk, zavoj, savijen predmet od drveta a u litvanskom i staropruskom jeziku dangus znači nebo.
Pročitaj: kako je nastala reč – ciciban
Homonimija sa oblikom prideva dug, duga (žen.rod), razlika u akcentovanju, dužini vokala
Ovo je reč koja je imala veoma važno mitološko značenje u starosrpskom i sveslovenskom predanju.
Narodni nazivi za dugu u srskoj i slovenskoj tradiciji:
– rajska duga, rajduga, veselka, božji luk, božji pojas, babin pojas, pojas samovila, Bogorodičin pojas, krasa; jasna, jasnica (preskazuje lepo, vedro vreme), vedra, vedrana;
Zanimljivost:
Postoji verovanje kod svih slovenskih naroda da duga isisava vodu, pije iz reka, jezera, vodenih površina. Zato se često povezuje sa zmajem i naziva se smuk.
To je ujedno objašnjenje za pojave kada sa neba padaju žabe i ribe, usisao ih je zmaj odnosno duga.
Simbolika:
Duga je simbol je dobre letine i plodnosti, radosti, lepote i različitosti.
Duga je simbol LGBT pokreta.
U istočnoj Srbiji dvostruku dugu nazivaju blizanac, a smatraju da se po svežini boja i širini duginih traka, okrenutih prema zemlji, može predvideti letina na zemlji, a po dugi okrenutoj prema nebu – letina na onome svetu.
Slovenska mitologija, enciklopedijski rečnik, S.Tolstoj, LJ, Radanković, str. 167
