Poranila Amarilis jutros. Kad eto komšije i komšinice.
– Dobro jutro, Amarilis, poranili ste danas, idemo zajedno?
– Poranila, nego šta, a i vi na pijacu, možemo zajedno!
– Kakva pijaca, pobogu Amarilis, pa idemo u mesnu zajednicu, poslednje pripreme su u toku, sutra je važan dan.
– Nego šta – saglasna je Amarilis, nije joj baš jasno ovo sa mesnom zajednicom – Lazareva subota, Vrbica, baš hoću da kupim zvončiće za decu.
– Pobogu komšinice, šta je sa Vama, jel Vi to ozbiljno. Miting je sutra, idete valjda na miting, bez obzira što niste od naših. Idemo da ih rušimo !!?!!
Tu se Amarilis malo ukopa u mestu. Za taj trenutak neodlučnosti u pijačni ceger uleteše neki silni šareni papirići sa čika Tominim likom, kao da će Amarilis u avion pa da ih baca po Jerkoviću. Ali, trgla se Amarilis brzo.
– Nego komšija da Vas pitam ja, a i komšinicu, naravno. A što Vi njih hoćete da rušite. Mislim Vi radite u javnom preduzeću, (nije ono sa kojim Amarilis vodi privatni rat, ima više takvih preduzeća od javnog interesa), više ste na bolovanju, nego na poslu a i kada radite pre ste došli s posla nego što ste pošli, svake godine banja ili more po nekim sindikalnim cenama. Žena u penziji, radi na crno, razbija. Puni ste kao brod. Zašto Vi uopšte idete da rušite? Čime ste Vi nezadovoljni, spoljnom politikom?
– Kako zašto, zapanjen komšija a i komšika, bogami? Pa na oči više ne možemo da ih vidimo!
E tu se Amarilis baci u bles, nije joj palo na pamet da je stvar estetske priorode. Požuri Amarilis na tu pijacu, pa kući da surfuješ da vidiš ko je lepši, koga možeš da gledaš duže a da ti ne padne mrak. I da odlučiš onda pravedno da li ćeš da budeš napredna i da mitiguješ, ili ne!
…………………………..
Ima jedna pričica, vic, šta god, koja ide otprilike ovako:
Stretnu se dve drugarice posle mnogo godina. Jedna od njih ima stomak do zuba, samo što se nije porodila.
Pita je druga:
– Je li bre kad si se ti udala?
– Ma, pusti, nisam udata.
– Pa ko je onda otac deteta?
– O tome, stvarno ne znam ništa da ti kažem. Znaš ja radim kao higijeničarka u jednoj velikoj zgradi. Šta da ti kažem, kad perem stepenice, ne mogu svaki čas da se okrećem, moram stalno da gledam napred, ispred sebe.
Dragi moji, svi Vi koji ste zagledani u budućnost, koji želite napred po svaku cenu, bilo da ste naprednjaci, demokratski vlastodršci, večiti socijalisti(kao i svi ostali), stanite malo i taj pogled uperen napred u neku budućnost, koja u stvari treba da se desi sad, ili nikad, uperite taj pogled malo u sadašnjost i prestanite da se derete, vičete, rušite, pretite, hulite, pričate šta nećete, nego odlučite šta vi ustvari hoćete. Kada se toga dosetite onda zasučite rukave i uradite nešto, a do to nije miting, TV šou, panel diskusija, put u Brisel, zasedanje skupštine…… I setite se ko ste, pošto pretekoše neki, koji se i sećaju.
Setite se, ulice služe i za neke druge stvari, ne samo za mitingovanje!
Oduševila si me po ko zna koji put!
Opet miting? Dobro si i rekla u zadnjem pasusu. Treba da rade nešto, ne samo da kevću 🙂 Izvinjavam se ljudima, ali tako je.
Sjaši Kurta da uzjaše Murta!
Najsmešnije je što oni sebe upoređuju sa Gandijem – pazi, molim te! Gandijevski miting.
E pa Komsinice, namerno veliko slovo, ima da te serujem dok ne crknem.
Svaka cast na istini u tekstu!
Свака част на овом тексту. Мени ово данас било тотално неочекивано, готово да нисам ни знао, тј. нисам обраћао пажњу. И тако сам могао да се заглавим у саобраћају. Не знам у чему је фора са толиким протестима, капирам само да Ганди није држао митинге. Или можда јесте? Жао ми Томе, ови ће га пустити да умре од глади…
Hvala ti, draga Verkić, na podršci 🙂
Draga mja Queen, niko ovde ništa ne radi, ali sve sve znamo.
Miljo, šta još da kažem?
Draga moja Zelena komšinice, drago mi je da mi iz Jerkovića imamo iste stavove i mišljenje, hvala ti!
ToMCee, ja bih stvarno želela da neko da svoj primer, kako se nešto radi, da neko zapme, ostalo ne podržavam iako stvarno nikome ne želim zlo, ni Tomi.
Draga Amarilis,
Ima primera.
O našim dugogodišnjim naporima i radu, i konkretnim efektima vam mogu poslati mail, ako želite. Reč je o velikoj grupi profesionalaca, niko nije član partije, i ni od jedne partije nikad nismo imali podršku. Radi se samo o volonterskom radu na poboljšanju struke, za dobrobit pacijenata, tome slično.
Ono što lično ja radim – to je za ljude, za moju dušu, onoliko koliko umem i mogu; sve finansiram samo ja, sa mnom sarađuje poneki volonter koji se ne boji svog načelnika (hvala im), i mislim da to nije za javno iznošenje, ništa lično. Trenutno imam verbalnu podršku jedne partije, nisam Član. To je sve.
Molim da ne zamerite – vi znate da vas poštujem mimo sveta, ali onaj koji nešto stvarno radi, radi od srca i za svoju dušu, i neće pisati blog o tome.
Ako vas lično slučajno zanima o čemu je sve reč, mail imate…
Pozdrav :).
Draga Zubarice,
uvek se radujem kada svratite kod mene, pošto ja sa velikim uživanjem čitam Vaše postove. Još mi je draže, kada ostavite komentar.
Malo sam se zamislila, pa i ponovo pročitala svoj post i komentare (pretpostavljam da je povod moj komentar u kome se pozivam na lične primere, kada je konkretan rad u pitanju).
Bila sam ubeđena, da sam prilično jasno iznela svoj stav o mitingu naprednjaka, koji je sada već za nama i bilo je šta je bilo. Takođe sam se potrudila da jasno stavim do znanja, iako u tome očito nisam uspela, da mi je dosta te stranačke demagogije, koja god da je stranka u pitanju iz trenutne političke ponude u Srbiji. Ja vidim samo poziranje i čujem samo prazna obećanja. Moj stav, pri kome i dalje ostajem je da se politička borba ne sastoji samo u borbi za dolazak na vlast, nego i u nekom konkretnom radu u međuvremenu, to je što se tiče naprednjaka i ostale opzicije. O tome sam dovoljno pisala u prethodnim postovima, konkretno u vezi sa opštinom na kojoj živim, Voždovac. Imali smo demokrate, imamo naprednjake, rezultat – 0(nula). O demokratskoj vlasti nemam da kažem ništa pozitivno. Post je trebao da bude posvećen toj temi.
Vidim da ste Vi shvatili drugačije i žao mi je što ste se osetili prozvanom. Apsolutno verujem u sve što radite, nije važno da li sam ja o tome obaveštena, ili ne, ja nisam bitna. Da li ćete pisati blog o tome, naravno da je to lični izbor.
Moj izbor je bio da pišem blog o tome šta radim i tome je posvećen moj drugi blog
http://abc.amarilisonline.com/
Radim ga volonterski i od srca, sama samcijata, bez ičije čak i moralne podrške, sem od strane čitaoca bloga, i ne mislim da umanjujem vrednost svog rada, zato što pišem o tome. Ja sam pre svega edukator i moja osnovna edukatorska misija je da širim reč, odnosno znanje. Da li mi to polazi za rukom je drugo pitanje.
U svakom slučaju, ja Vam želim dalji uspeh u Vašem poduhvatu i vidimo se čitamo, nadam se, ponovo, uskoro 🙂
Draga Amarilis,
mi smo se dobro razumele :).
Počev od Vere pa naniže, nema nekog ko nije nešto uradio ili makar pokušao, kao i vi – mi smo po vokaciji “spasioci” :), a ne moramo javno da pišemo o tome.
Problemi nastaju kad nas neko prozove, ili ne daj Bože – prokune, iako znamo kako izgleda biti gladan.
Zbog toga moja prenagljena reakcija, ne zamerite.
Gospodin Mahatma je imao više prilika da nam pomogne (samo podrškom), poslednju (slučajno) baš prošle nedelje – ni odgovor nismo dobili, osim u jednom slučaju, dok je bio još radikal, a to tek nije za javnost.
Šta hoću da kažem: imao je prilika, itekako, da pomogne ljudima i nestranačkim grupama (sa ugledom), da podrži one koji menjaju i znaju, nije se desilo ni ruku da pruži.
Zbog toga mi “skače po živcima” priča da je ovo njegova poslednja žrtva, poslednje što čini za Srbiju, jer je dosad (valjda) dao sve od sebe…
Čovek treba da je slep kod očiju da vidi koja je sve to farsa, pogotovo čovek koji je nešto pokušao.
Hvala vam na toplom odgovoru i razumevanju :).
P.S.
Inače, taj vaš drugi blog mi je živa sekiracija, LOL, taman pomislim da znam nešto, onda vi napišete nešto novo :). Kao moja gđa lektor, samo me otmeno stavi na mesto, LOL, hvala joj.
I hvala vama :).
Zubarice moja draga,
naravno da se razumemo, mi blogeri i blogerke i eto trudimo se i dalje.
Kada sam počinjala da blogujem sve sam nešto pitala i propitivala, čak i pisala o tome. kakav je blogerski bon-ton.
Neko mi je rekao, tačnije napisao – čitamo se i dalje.
Nekako mi je to palo sada na pamet.
P.S. Hvala na lepim rečima 🙂
Comments are closed.