Dragi Deda Bor,
To sam ja Amarilis i pošto sam odavno u onim godinama, kada stvarno nije neprimereno da kažem ovo što ću reći (tetka, jel te) eto, ovako otvoreno te molim:
– Vrati se Deda please! Znaš ono tvoje, sve nešto lepo….
Znam da si isprovociran, sve sam pročitala.
Nisam komntarisala Agro gerila – odgovor nego eto, dadoh sebi za pravo da o tebi pišem u postu.
Znam da je to bez veze kada čovek nešto radi iz ljubavi, ulaže sebe, ničim izazvan i onda, tras.
Ja sam, na primer iznervirala, ma šta iznervirala sigurno sam joj podigla pritisak na milion Gagu Grne, kada sam preuzela njenu fotografiju bez linkovanja (iako nisam znala da je njena, nema opravdanja) , što priznajem umem da radim, ali učim se pa ispravljam sad tu grešku u hodu. Ali, veliki ljudi su veliki ljudi, pa kad mi je Gaga posle svega došla u goste i ostavila komentar na blogu, šta da kažem….
Malo sad ja koristim priliku da pomenem neke blogere, valjda ja imam pravo na to, nisam bloger od uticaja a ni u kafanu nisam išla ni sa jednim blogerom (što mi je iskreno rečeno mnogo žao).
Htedoh ja, Deda, da se prijavim za onaj skup tviteraša u Beogradu, ali me je bilo sramota, pošto ja ne koristim tviter, ne kapiram ga, ah, godine, kao što rekoh na početku. I kako da dođem na skup, iako je tu bilo puno blogera, koje sam želela da upoznam, nije bilo u redu po meni. I onda se desi šta se desi, pojave se neki ljudi, koji tek nisu imali prava tu da budu i ja u šoku, pisala sam o tome da se ne ponavljam.
Ja sam škola naše drage Verkić, nekako smo se skapirale i mnogo se volimo i poštujemo, sorry Verkić, morala sam i javno da kažem. Ne znam šta bi tu bilo loše. Dakle delimo mišljenje u mnogim stvarima Verkić i ja, pa i po pitanju blogera. Mnogo mi je žao, kada neki blogeri, koji su mi dragi, kod kojih odem kao recimo kod tebe Dede, po nešto lepo i smisano, budu da kažem iznervirani.
Da se vratim i na kolegu Agro Gerilu. Lepo je sve to detaljno, studiozno.
Ima par stvari, onako nedorečenih, po meni.
Ja sam stalno u kontaktu sa decom i mladima. Podučavam ih, koliko mogu i umem stranim jezicima, engleski i nemački. Pošto imam neki svoj stil, slabo koristim knjige, učim ih da komuniciraju, pričamo o svemu i mnoge teme mi deca postave kao pitanje o čemu pišem u svom drugom blogu.
Moram da pomenem još jednog blogera: Miodrag Ristić je uložio svoj trud i rad i resurse i kreirao i štampao lepeze za blogere. Ideja je bila da to okačimo na blog i da podelimo čitaocima.
Sorry Miodraže, moja deca, đaci mi uzeli sve, oduševljeni.
Ali nisam samo podelila lepeze, pričala sam sa omladinom na temu blogova i gle čuda: gotovo svi znaju a većina čita blog Deda Bor (jao Deda kako da te menjam po padežima!!).
I sad ko je dovde došao sa čitanjem, šta je poenta, moja lična –
Ne znam ja za to po kafanama i VIP status ali znam sledeće, blogeri vi pišete za ove generacije koje dolaze, vi formirate ovu našu online avliju, sviđalo se to nekome ili ne. Lepo je kada čitamo analize i dela raznih svetskih autora, i ja to radim, ali da vidimo kako to izgleda na našem prostoru.
Ja sam sigurna da će mnogi od pomenutih blogera, u godinama koje dolaze, biti pominjanai kao lepe uspomene i sećanja iz mladosti, kao mesta, rado posećivana, kao sve nešto lepo.
I dok se naša neka vlast ili šta ja znam ko, doseti da se bavi tim prostorom, ipak ste vi, blogeri, ti koji nosite teret i odgovornost edukacije na svojim blogovima, hteli vi to ili ne.
Nemojte da mi verujete, ptajte decu, već od sedmog, osmog razreda, kako pišu domaće. Iznenadićete se koliko njih će vam reći da guglaju. Vaš uticaj, dragi moji blogeri će biti merljiv u godinama koje dolaze.
Ne znam za Makijevilija, ali Ajnštajn je jednom prilokom, kada su ga pitali kako podučava svoje studente rekao:
Nikako, ja sam samo tu da im stvorim najbolje moguće uslove da sami dođu do potrebnih rešenja.
Deda nemoj zbog mene, ali misli na te klince, koji te čitaju i vrati nam se please!
Nisam otisao, niti sam se iznervirao, ali jednostavno, s vremena na vrme i sam napisem po koji post koji nije bas sve nesto lepo, ali klincima i svima ostalim treba da slluzi kao primer i iz cega mogu mnogo da nauce.
Hvala draga Amaralis na ulozenom trudu i brizi, tu sam pored tebe, pored svih!!!
I to sa velikim uzivanjem, sa velikom radoscu.
Thanks Deda na brzom odgovoru, tako mi je drago da se nisi iznervirao. Znaci uskoro neki post onako nesto lepo.
Amarilis, pitam se često zašto ljudi bloguju. Dala si odgovor dobar, ma i odličan odgovor. Da, bilo bi lepo ako mladi čitaju ova pisanija (ona koje vrede).Ali, još uvek nije potpun. Izgleda da svako od nas treba da nađe sebi svoj odgovor. A, možda i ne mora?
Sve čestike za dizajn bloga.
Samo ne znam zašto mi se izvinjavaš – ideja je i bila da glas o blogovima ode malo izvan tog famoznog “trocifrenog kruga” o kome Agrogerila piše…
Čudno je to kad se “pokače” ljudi koje ceniš, a ti bi nekako da i jednom i drugom daš podršku (a plašiš se da te i jedan i drugi zbog toga ne osude). Koliko god to izgledalo neodrživo ja STVARNO VERUJEM da su obojica u pravu. Eto rekoh – pa šta bude.
A što se tiče blogerskih skupova na sledeći idemo zajedno. Nosićemo plave šlemove…
Ti si divno stvorenje!
Samo da ti kažem, Gaga Grne nije zlopamtilo. Ja jedostavno to ne umem da budem. Ja sam ti jedna apsolutno normalna osoba. U stvari ja planem u trenu i posle mi bude i krivo, što u našem slučaju i jeste bilo tako. Kako da budem ljuta posle onakvog izvinjenja?
Hi Lugar,
Hval na lepim rečima, imala bih ja što šta da kažem na temu zašto ljudi bloguju, neka ostane za neku drugu priliku.
Preneću tvoju pohvalu mojoj dizajnerki.
Miodraže,
Izvanjavam se pošto nisam u potpunosti ispunila misiju. Znaš ono, kao u reklami, imam bore da to dokažem ali ne i fotografije, a to je bila svrha. Probaću da ispravim.
Dogovoreno za skupove, mada ne znam za te šlemove, ja bi radije ono kao deca cveća i Džon Lenon – Peace!
E Zelena, sad se mnoooogo stidim!
@Gago,
Definitivno nisi zlopamtilo:-)
Svaka čast.
Comments are closed.