Sad sam nešto računala, pa sam ipak proverila, blogujem od novembra 2009 godine. Nije neki staž, da bih mogla da se pohvalim da sam iskusna ili prekaljena blogerka. Ni blizu! Ali, radilo se nešto, blogovalo se.
Pročitala sam nedavno post – kako blogovati. Post je sjajan, pročitajte ga ako niste do sada. Sem što me je zabavio, bacio me je u taj, na početku pomenuti period, kada sam ja počinjala da blogujem, kako sam odbolovala te dečje bolesti (neke uspešno, neke se vrate s vremena na vreme a neke me bogami rasturaju i danas).
Uz Ivinu dozvolu – hvala Iva 🙂 – malo ću da razmotrim njene preporuke na svom slučaju, možda usput dodam još nešto. Priznajem, sve sam ih prošla stavku po stavku u mojim fazama blogovanja, pa sam se nešto malo i razsentimentisala i eto posta.
01 Dajte sebi VEOMA glup nadimak.
Veoma važna stvar je taj nadimak. Ne mogu baš da kažem da me na ulici zovu : Amarilis, alo, hej!
Međutim, desilo se da sam par poslića napravila zahvaljujući blogu i bila u situaciji da budem predstavljena kao g-đa Amarils, učestvovala u razgovorima i pitana:
– Amarilis, šta Vi mislite o tome?
Nomen est omen!
Dakle, važno je. Sada, kada razmišljam o tome, moram da kažem da sam zadovoljna, ne bih ga menjala (cvećka sam ja). A kako sam ga smislila? Jednostavno, kada je to pitanje bilo aktuelno, amarilis je upravo cvetao na prozoru pored mog kompjutera.
02 Dajte svom blogu veoma glupo ime, ili ga nazovite po nadimku iz stavke 1
Ovde sam sve ispunila 100%. Moj prvi blog je imao (ima ga i sad, iako ne pišem više ništa na njemu) glupo ime da gluplje ne može biti:
Kako da nikada ne naučite engleski
Sačuvaj me bože i sakloni. Ali, eto to je bio sticaj okolnosti, da mi sad ne budu drugi izgovor, meni je u to vreme bilo svejedno, priznajem, ne radite to ako razmišljate o blogovanju.
Ovo drugo ne moram ni da naglašavam – nazovite blog po nadimku 🙂
Fascinantna je to stvar, kada skupite dovoljno hrabrosti i izađete u tu virtuelnu stvarnost, niste ništa bolji nego ono malo dete što posrće.
Sad ću verovatno da odlutam malo od teme.
Kako sam ja počela da blogujem?
Naterala su me deca i omladina, tačnije moji đaci i studenti koji su mi objasnili da ne moram ja njima pojedinačno da šaljem linkove za vežbe i tekstove, kada je u pitanju učenje engleskog jezika, nego lepo da ja to sve stavim u blog. Čula sam ja za blogove, čitala neke, konkretno blog B92 (Deda Bor je napisao danas divan post o tome, Budi jak, imaj svoj blog). Pojma ja nisam imala da postoji neka blogosfera kod nas. B92 i to je to. Pošto sam ja inače klasična štreberka, pristanem ja da pravim taj blog, koji deca traže, ali da bih ja to uradila pitam ja njih, naročito moju studentariju, šta vi čitate, pratite li neke blogove? Da ja vidim šta se tu radi, o čemu se kod nas piše. Doduše već sam koristila strane sajtove i blogove sa lekcijama i vežbama za učenje engleskog i nemačkog jezika, ništa više. Počeše preporuke da pljušte sa svih strana i sve su upućivale na ovaj blog:
Dragan Varagić blog.
Ne bih sada da me neko pogrešno razume, ali meni se desilo sledeće: pročitala sam jedan tekst, pa drugi, pa treći i pojma nisam imala o čemu se tu radi. Naravno to nije blog za mene ili neke početnike, sasvim druga ciljna grupa, kada je blogovanje u pitanju, to mi je bilo sasvim jasno. Ali deco šta vi tu čitate, bilo je pitanje koje sam naravno uputila mojim savetodavcima. Odogovor, koji sam dobila se uglavnom svodio na:
– Pa, svi čitaju Varagića, on je in.
Strašno je po meni, kada neko dobije takav status, u suprotnosti sa onim što stvarno pruža na blogu. Kada sam se vratila kasnije na taj blog, pronašla sam fenomenalnu knjigu Blog osnove i nakon pročitane te knjige, mogu da kaže da sam tek bila u stanju da napravim prve korake, da to liči na nešto, kada je blogovanje u pitanju.
Ja samo mogu da mu se zahvalim na tome.
Trojku ću preskočiti, to sam već pisala, idemo dalje:
04 Nađite krš WordPress temu iz 2005.
Sve je to lepo što Iva savetuje, ne samo ona. Problem je što na početku, često i u sredini svog blogovanja, pojma nemate o čemu se tu radi. OK, vi mladi sigurno znate, mada se mnogo njih više pravi da zna. Koliko blogera stvarno zna da li u nekoj temi postoje spam linkovi i da li je CSS završna obrada dobra. Pojma nemaju. Ja prva. I onda kada biram temu, šta ću drugo nego da gledam koje je boje. Svoje omiljene naravno, koje druge. I cveće, pčelice, ptičice…
Ali, to naravno tako ne ide, pa to i ne radim. Mada priznajem da imam domen, koji je zatvoren, samo za moje oči, gde isporobavam sve na šta naletim, kada su nove teme i stare i šarene u pitanju, tek da se malo primirim.
05 Menjajte boje i fontove sve dok ne dobijete kombinaciju od koje sledi epilepsija.
Na tom pomenutom mestu sve pršti. Tu pravim kombinacije iz svojih snova, ponekad i noćnih mora, ubacujem sve moguće i nemoguće dodatke i animirane sličice, sve pršti od sparkles, glitters, widgets, ma šta god da vidim po prvi put to moram da isprobam. To mi dođe. recimo, kao igranje nekih igrica. Zabavi me u svakom slučaju i smiri po tom pitanju.
06 Kad pišete, CENTRIRAJTE TEKST I SLIKE.
Nego šta nego da centriram. Lepo sam rekla da sam nešto prebolela, nešto nisam. Ovo definitvno nisam.
08 Koristite slovo DJ.
Ovo mi već predstavlja ozbiljan problem. Nije da se nešto sad branim. Uglavnom u toku dana, pošto pravim lekcije, vežbe i sl. i na nemačkom i na engleskom, moram prebacujem stalno, dešava se da odu prsti sami pogrešno. To je razlog i što ne koristim ćirilicu, nema šanse, ni korektura ne pomaže, mučno je suviše. Toliko dugo koristim tastaturu, da su se neke navike stvorile i gotovo.
10 Ne zaboravite da treba da imate bar jedan tekst o seksu.
Sa ovim ću završiti.
Pre jedno godinu dana, ovako neuka, otkrila sam Alexu. I da vidim šta tu ima, kada je moj, tačnije ovaj blog u pitanju. Odem na Search Analytics i bacim pogled na High Impact stavke – samo što ne padnem mrtva. U vrhu liste nalazi se, da izvinete – tucanje divlje. G-đa Amarilis je zastranila načisto. Nije sasvim nezasluženo, bilo je tu nekih priča, romana u nastavku, desilo se. Dakle imam i to na blogu.
Dosta je za danas. Mogla bi ja još sa prisećanjema. Možda u nekom drugom postu. Svašta se tu izdešavalo.
Upravo naslov “Kako da nikada ne naučite engleski” me je silno privukao i od pocetka sam krenuo da pratim taj blog. Nikada nisam komentarisao a mozda i jesam?), ali mi je jako znacajan.
Odlicni saveti !!!
Veliki pozdrav od Deke!!!
Veliki pozdrav za Dedu, počastvovana sam.
Rekoh u tekstu da neću da se vadim na druge ali ne vredi. U suštini ja sam uvek za to da mlade treba slušati a u upravo je taj naziv smislio jedna moj đak, koji rekao:
– nastavnice, ako stavite učenje engleskog, neću nikada da dođem na vaš blog, nego dajte ime kako da se ne nauči engleski i to je bilo to. Ipak mislom da je bio rogobatana i nije po pravilima.
TO, divlje tucanje. Kod mene su samo tražili topljenog policajca (možda je to neka nova marka sira za koju nismo svesni), ali za jedan drugi sajt koji nije imao ni s od seksa (tj. nisam ga spomenula ni u šali kao na Gunđam po kućama!), svojevremeno sam imala gomilu pornićarskih pretraga, skoro sve vezano za izmišljene ličnosti. Nemam pojma odakle to dolazi.
“mada se mnogo njih više pravi da zna” – heh, ovo važi i za neke sa veoma visokim platama i tzv. ekspertizom. Moguće je da mene ustvari nerviraju oni, a ne ljudi koji nevino gurnu negde (hehe, nevino gurnu, privlačim vam čudne čitaoce…NAMERNO) nekog groznog smajlija itd.
Jao, da…i kad smo kod stavke 2, ime bloga je odlično.
Da ne bi teksta o nasem kraju, ne bih naisla na blog koji sa uzivanjem citam.
Nego..idem da potrazim te eroCke postove 😉
Svaka tebi čast – za oba bloga! 🙂
eh, kad se setim!…prvi tvoj blog koji sam čitala govorio je o nekoj predivnoj, lisnatoj…lepinji 🙂 sve ostalo se zna 🙂
Ma ti si nam svima pokazao kako se to radi 🙂
@ Iva
Mnogo puta sam razmišljala o tome da li da mi bude tema, kako me ljudi nalaze preko google pretraživača, ima tu interesantnih stvari, kao što si dala primer.
Šta fali malim smajlićima?
Što se tiče imena bloga zamisli kombinaciju –
kakodanikadanenaucisengleski.amarilisonline.com
Zvuci surovo!
@ Zelena
Čudni su ti putevi na netu. Mada ja mislim da bi se našle i na pijaci, kad tad 🙂
Miljo,
Hvala ti na lepim rečima.
Emo draga,
Još malo pa ćemo da pravimo generacijska okupljanja, kao ono 10 godina od mature. Npr. 5 godina of prvog čitanja 🙂
Dragi – šta da kažem – letovanje Halkidiki
Uvek se obradujem kada neko novi svrati na blog, pa još ima komentar.
Ja nisam neki VIP bloger, ne mogu da budem važna za linkovanje ili nešto slično.
Zato mi nije jasan komentar, radi komentara. U prvoj rečenici u tekstu se vidi da sam ženskog pola, pa iako to nije važno na netu, ipak pokaže da li je neko pročitao tekst. Tako da stvarno ne znam šta da kažem.
Jako zanimljiv osvrt! Tvoj prvi blog me je privukao i zbog imena (kreativno, a ne glupo!), a i zbog teme (kolege u neku ruku!). Ima tamo sjajnih tema.
Ovaj sada je odličan takodje! Opšti, ali zanimljiv. Ne podilaziš temama drugih medija i blogova, daješ svoj lični pečat!
A i vidi se da si iskalila zanat na prvom blogu 😉
Ja mjenjam dizajn svako malo zato da mi blogovanje ne dosadi 🙂 Najiskrenije. Pa kad promjenim templejt bude mi to sve interesantno. Šta ću, ja sam klasični konzervativac koji sklonost ka stalnim promjenama nikako ne može da promjeni 🙂
Hvala Marjane:-)
Milko,
mora da se promeni s vremena na vreme, dizajn 🙂
Comments are closed.