– ……., da bih mogao da odgovrim na Vaše pitanje i da Vam pružim kompletnu informaciju u vezi Vašeg upita za hosting, važno je da mi precizno kažete: koliko je Vaš bandwidth?
Mogući odgovori, koji su momentalno pali Amarilis na pamet su:
a. – A koliki je Vaš, da prostite, bandwidth?
b. – Možete li da ostanete na vezi, da odem do kuhinje po santimetar, da to precizno izmerim?
c. – Ne bih znala kasti!
Ali, izgleda da su se neuronske veze, same već izborile za neke automatske radnje, pa je istog momenta Amarilis shvatila da uveliko već gugla bandwidth. Šta je našla, našla, ima, nije da nema odgovora i rečniku i prevod a i malo detaljnijih objašnjenja
Ali red je da se priča ispriča od nekih logičnih početaka.
Hosting, ah taj hosting. O tome sam već toliko pisala. Kao falilo mi nešto na blogspotu!
Ali, bilo šta je bilo, dobih ja svoj domen.
I započne igra bez granica.
Da bude sve sasvim jasno. Nije mi baš pravo, kad me nema online na ovom blogu. Ipak veći je problem što je abc, poddomen, moje radno mesto, učionica, koristim ga u radu, kada držim časove, tu su mi linkovi za vežbanja, organizovani tako da u svakom momentu mogu da pronađem šta mi je potrebno. Znači, nisam baš toliko dokona, da samo klikćem i proveravam da li mi blog radi ili ne, to je jednostavno moja potreba. Takođe, moji đaci su stekli neke navike i korste blog, naprimer generator za poslovnu korespodenciju ili neke druge stvari, tako da i kada ja nisam ni blizu kompjutera, obeveštavaju me da ne mogu da pristupe blogu. Naravno, ja onda ispadnem baba veštica, koja stalno maltretira svog hosting provajdera sa jednim jedinim pitanjem:
– Dobro, sine, šta je sad i kada će da bude?
Da sad ne ponavljam ono što sam već pisala, smučila sam se sama sebi a ne mom provajderu, rešim ja tako da vidim, šta drugi nude, bar da udomim ovaj poddomen, pa ćemo da vidimo.
Znači google pa hosting Srbija, pa da vidimo. Ja se izvinjavam, verovatno postoje i neki drugi, pametniji načini, ali ja ih ne znam.
Pronađoh trista čuda, ponuda je bogata, čak ima i sajtova gde su napravljene i neke liste, pa sam išla redom.
Naravno, odmah su počeli provajderi da otpadaju kao zrele kruške. Zašto, reći ću vam zašto. Sem gore navedenih razloga, meni su moji blogovi, kao recimo kućni ljubimci, mnogo ih volim, mazim, pazim i pišem, nije da nije. I ako kupujem nešto za njih (čitaj blogove), hoću da koliko toliko razumem šta radim, da kažem šta mi je potrebno i kako sam ja to zamislila i da čujem odgovor.
Dakle svi oni, koji imaju mogućnost kontakta samo mailom su odmah otpali.
Da se razumemo, nemam ništa protiv mailova, ma ja sam kraljica mailova, kad krenem da pišem mail, ne umem da stanem, epska opširnost mi je dominantna karakterna osobina.
Ali sad hoću da kupim nešto važno, meni bar važno i hoću da to ima ličnu notu, da steknem neko poverenje, to razmenjivanjem maila ide malo teže.
Ostadoše 3-4 ponude sa brojevima telefona prodaje.
Posle prvog razgovora –ponuda br.1 naučila sam da ja ustvari tražim uslugu migracije, da je potrebno da moj blog migrira (malo sam se osetila kao divlja patka ili guska, koja migrira na jug, ali to je već moja privatna asocijacija, zar ne).
I to je bilo manje više sve, što sam saznala iz tog razgovora, za sve ostalo sam dobila uputstvo da idem na sajt te kompanije pa FAQ.
E drage moje hosting kompanije, ne umišljam ja da sam mnogo bitna, samo neka dosadna blogerka, nema tu neke zarade. Mada pitam se ja, da li ste oduvek bili tako velike i moćne kompanije, koje toliko posla i klijenata imaju da im nije bitno i nemaju vremena a što je još važnije poštovanja za neke nove korisnike usluga.
Da vam kaže vaša tetka Amarilis. pogledajte banke. Kao stari bankar, još imam nekih kontakata pa sam informisana, doduše o tome se sve više piše u novinama, došao je svim modernim, belosvetskim bankama kod nas račun na naplatu – to što su svoje tzv. bankarske proizvode kreirali samo za ciljnu grupu mladi, zaposleni biznismeni. Sada bi svi ti “apdejtovani” menadžeri dušu dali, da dovedu penzionere iz Poštanske štedionice u svoje banke u kojima su radili po uputstvima i iskustvima iz belosvetskih radionica, totalno zanemarujući specifičnosti ovog našeg podneblja. Toliko!
Ponuda br 2. Fini momak i lepo smo se ispričali dok ne dođosmo do pitanja sa početka posta. Tu je Amarilis pala, nije znala, odgovor a bez toga se ne može.
Kada sam se malo raspitala, shvatila sam da i ne želim da znam koliko mi je, pomenuti bandwidth.
Srećom, ostala je još jedna, ponuda br 3. I kao u bajci, treća sreća. Tamo ljudi razgovaraju, imaju strpljenja i objašnjavaju. Da li sam ih smorila ne znam, nisam osetila to u komunikaciji, naprotiv, oduševljena sam. I migrirala sam u međuvremenu, da vam se pohvalim. Super se osećam, nije bilo strašno, bilo je mnogo efikasno, za sada je sve sjajno(kuc-kuc, pu-pu), nadam se daće tako i ostati.
A međuvremenu drage hosting kompanije, pokušajte da te vaše lepe sajtove, stvarno su lepi, obogatite i srpskim jezikom, to što ste IT stručnjaci ne mora da znači da morate da koristite samo engleske reči i izraze, za mnoge od njih postoje sasvim odgovarajuće srpske reči, nije to sramota.
“…meni su moji blogovi, kao recimo kućni ljubimci, mnogo ih volim, mazim, pazim i pišem, nije da nije.”
Tetka Amarilis počela k’o pevaljke kad pitaju za omiljenu pesmu, a one kažu – sve su to moja deca. :)))
Šalim se malo. :*
Bravo tetka Amarilis! Drago mi je što si ih se otarasila. Doduše sad si unapred u minusu par postova, jer nećeš imati na koga da se žališ (nadajmo se) ako blog počne da ti trokira (pu pu daleko bilo).
Joj, Dži sa znaš da si u pravu 🙂
Moram da napravim još neki blog pa da bude veća gužva, pa onda da ne mogu da se odlučim, koji mi je najmiliji.
Pu, pu i ja kažem. Ma lako će tetka da nađe novu temu.
Dobro je kada si se izborila sa alama. Inače, da ti odgovorim na pitanje iz naslova. Veliki mi je, stvarno. I da ti postavim jedno pitanje kao staroj bankarki: “Je l’ možeš preko veze da me zaposliš u nekoj domaćoj ili belosveckoj banci?” Čisto da im pokvarim prosek godina i da poboljšam kvalitet usluga.
Zverko,
baš mi je drago, što znaš odgovor na to pitanje, u stvari to je očekivano.
A što se tiče bankarke, poenta je na onome stara. Meni se odmsh javilo, kako ćemo proći svi mi, da kažem zreliji – iskustvo je nebitno, tako da sam ja otišla prva, dobrovoljno tačno pre 10 godina. Tako da oni, koji su pretekli, sede u nekim ćoškovima, na teškim su lekovima za smirenje ili se sude pa ih u talasima vraćaju i šutiraju s posla. Nisu ni za sebe a kamoli druge. Jedini način da se ubaciš u neku banku a da nisi početnik u današnje vreme, sem da te neko ne dovede za ruku neko baš važan, je preko neke stranke.
Pa ti vidi šta ti više odgovara.
Tužno je sve to. No, koliko sam upućena ni stranke više ne pale same za sebe. Tu se još mora dodati nepristojna količina keša. A onda nije važno ko te je uhvatio za ruku i uveo u banku. Ali, zar to nije javna tajna u mnogim sektorima, a ne samo u bankarskom.
Dobar dan,
pre neki dan sam proćitala vaš članak i pošto ja trenutno gradim svoj veb sijt, što mi je odavno bila želja i potreba, preporučila bih vam http://wsc.rs – lakoća pravljenja i održavanja internet stranice je kod njih u pravom smislu reči “pesma”
Oni imaju svoje predstavnike po Srbiji što se može lako pronaći na sajtu.
Puno uspeha & pozdrav!
Zverko, stranke pomažu i ako imaš para i ako imaš vazelina i nisi gadljiv.
Hvala Zorice na savetu 🙂
Ja sam se već odlučila, ali nikad se ne zna, možda napravim još neki blog ili sajt, pa nije loše znati, koje opcije postoje.
@Amarilis, no moram primetiti, da se tiskaju u redovima mnogi, čak i bez vazelina.
Zverko,
Ma vazelin je potreban u svakom slučaju, onima koji vrše odabir.
Comments are closed.