Beograd, način života i znamenitosti sredinom 20. veka
Sve je manje nas koji se sećamo kako je izgledao Beograd i život u njemu sredinom 20. veka.
Bilo je tu lepih stvari, život je tekao mnogo sporije. Druge stvari su bile važne, toliko različite od današnjih da je ponekad i teško zamisliti. Ovo je malo foto putovanje u ta stara vremena.
Beograd nekada
Na početku putovanja u nezaborav Beograda, počinjemo ovako:
Pitanje br.157, zbirka zadataka iz srpskog jezika – potrebno je opisati stav autora u sledećem tekstu:
Ambasador ćebe za buduće bebe
“Kao gost na venčanju, morate da ponesete prikladan poklon. Najbolje je da kupite ćebe marke ambasador. To je veoma lep poklon koji će mladence sigurno obradovati, jer će im i ostali gosti najverovatnije doneti to isto.
Na svadbi, će, verovatno, biti jedna osoba sa mikrofonom, koja nabraja ko je šta kupio mladencima i koliko je to koštalo. Kad na red dođe vaš poklon, osoba će viknuti: “Ambasador ćebe za buduće bebe!”, na šta će nastati podvriskivanje. To je znak da zvanice odobravaju vaš izbor poklona.”
Dejan Novičić, SFRJ za ponavljače
Za one koji nisu znali, eto fotografije tog čuvenog ćebeta koje su svi u toj SFRJ imali, kupovali na rate od akvizitera zaduženih za snabdevanje njihovih preduzeća.
Znamenitosti Beograda
Kako je to bilo u toj SFRJ u toj bivšoj Jugoslaviji, u glavnom gradu Beogradu u nekim davnim vremenima pre mnogo godina.
Možda malo kasnije, tamo negde krajem sedamdesetih, dobio je Beograd i prvu piceriju.
A pre toga, mleko se prodavalo isključivo u flašama, tačnije, nije se samo prodavalo, nego se raznosilo po kućama i izgledalo je ovako. Otvorite vrata ujutru, a ispred stoji flaša PKB mleka.
Za osveženje, pio se Vitasok. Ali bila je tu i ništa manje popularna boza.
Čitao se Džuboks.
Vozilo se zelenim engleskim autobusima, marke Lejland po Beogradu
Toliko za sada u ovom sentimentalnom vremeplovu.
I šta je na kraju ambasador ćebe? Hmm, ja sam sad potpuno zbunjen… 🙂 Kakva su to maturska pitanja? Bogamu, osjećam se k`o burek u svemiru, pojma nemam šta se dešava..
Amariliiiiiis, objašnjavaj, života ti 😆
Idemo redom:
– Ambasador ćebe je to ćebe sa prve slike. To je brend, jedan od onih, koji su bili vrlo poznati u onoj straoj Jugoslaviji, bilo ih je u svakoj kući. Pitaj bake, deke, tetke.
– Ne znam kakva je sitacija kod vas, klinci u Srbiji polažu malu maturu posle osnovne škole, za sada iz srpskog i matematike.
Ovo što sam ja navela je doslovce ispitno pitanje. E, sad niko ih ne pita kakvo je to ćebe, nego je potrebno da opišu stav autora, citat iz vrlo simpatične klnjge, linkovala sam je, koju ti od srca preporučuje, veoma je zabavna a mnogo govori o tim prošlim vremenima.
Sad zamisli da ti imaš 14 godina i da ti neko da ovakav tekst da ga komentarišeš. Prvo ćeš se upitati o čemu se tu radi, kao što su i deca mene pitala. Ja sam samo okačila sliku, ako neko potraži odgovor na netu. Nadam se da sam uspela da ti objasnim o čemu se radi 🙂
Komntar sam zadržala za sebe.
Hej, ja sam danas prvi put čuo (pročitao) za to ćebe, nevjerovatno 😀
Jok 🙂 Matura se ovde ne polaže, sem na kraju srednje (bar je tako bilo kad sam ja išao u školu). Polaže se, istina, ispit za upis u srednje škole (ili je bar tako bilo kad sam ja upisivao gimnaziju 🙂
Ja da imam 14 godina, i da prolazim kroz sve to, pa ja bih završio u onoj ustanovi za djecu sa posebnim potrebama, `ladno 😆
Јој, ти амбасадори… Никад ми није било јасно какве везе има амбасадор са ћебетом, контао сам да то тако мора. Можда је прво украдено из неког апартмана где је одсео неки амбасадор, па су узели мустру и ископирали га у милион примерака 😀 Да, имали смо пар комада (имамо и сад, тј), а о овом тексту немам појма шта бих написао. Чини ми се да су им нека питања крајње чудна.
Леп Београд, као на филмовима… И флашица с млеком. Сад ми се пије млеко 🙂
Pošto je u pitanju TVOJ sentimentalni vremeplov čudi me da nisi uz “Džuboks” spomenula i “Sirijus”? (ili si naučnu fantastiku okrila kasnije?) Što se bioskopa Slavija tiče, mislim da je to oduvek bila rupa – a to se moglo videti i po izboru filmova koji su tamo igrali (karate & erotski).
A Ambasador? Ja sam mislio da je to generičko ime kao “Imalin”, “Digitron”, “Kaladont”… Inače knjiga je genijalna, a mislim da bi mogli zajednički da napišemo nekoliko (jednako dobrih) nastavaka…
Znaš li zbog čega mi se dopadaju slična pitanja za maturu?
Jednim udarcem ubija se nekoliko muva: deca stvarno saznaju nešto novo a životno; pravopis se uči na konkretnom primeru, a ne teorijski (nazivi artikala: ambasador ćebe, koka-kola piće, acetisal lek…); svi se zabave… i… dobiješ inspiraciju da razradiš sopstvene ideje.
Milko ova nova, naša matura se boduje za upis u srednju školu i prvi pit se polaže ove godine. Videćemo kako će se daca snaći.
Svidja mi se ToMCee, kako si dao timačenje naživa ćebeta ambasador 🙂
Imamo li neke slike Paraćina iz prethodnih decenija?
Miodraže,
Ovo nije moj vremeplov, nego sam tražila sličice da klnicima objasnim malo o tom vremenu iz te sjajne knjižice SFTJ za ponavljače. pa onda reših da ih okačim.
Dalje, sjajna ti je ideja, mogli da pišemo nešto, nastavke, zajednički, kako god, bilo bi sjajno 🙂
Za bioskop Slaviju moram da te ispravim, kada sam bila jako mala, mama me je vodila tamo da gledamo njene omiljene filmove po nekoliko puta, recimo Ben Hur, 10 božijih zapovesti, Praznik u Rimu…, nije uvek bio rupa, bio je sasvim običan, uobičajen bioskop, koji je preko noći postao rupa ali to je bilo u sedamdesetim
Miljo, ne znam da li si imala prilike da pogledaš zbirku, mislim da je revolucionarna u metodici i pristupu materiji. Sjajna je, samo su klinci malo u šoku, pošto uglavnom nisu navikli na takav pristup da misle i da primenjuju znanje. Snaći će se, pametna su deca.
Amarilis, zbirku znam skoro napamet – spremam decu za maturu. 🙂
Ја тренутно немам, али погледаћу да пронађем нешто из прошлог века. 99% могу да нађем нешто од пре 500 година, но то није интересантно 😀
Hej, pa nisam znala, mislila sam da si se totalno posvetila novinarskom poslu.
ToMCee, stalno motam po glavi, ali nikako da pišem nešto o Paraćinu. Slika skoro da nemam uopšte, samo to što se vrti po netu 🙁
🙂 🙂 🙂 Eh, da, još imam u ormaru neotpakovane “ambasadore” sa svadbe roditelja i potonjih veselja! Zaista je to ćebe bilo kult! Čudi me da Milko nije čuo za to! Što se tiče ostalih stvari…eh, da… nostalgija! Meni su to 80-te, kada sam odrastao. A Na bozu i danas rado svratim u neku staru “šiptarsku” poslastičaru. Ima još nekoliko takvih u gradu. Doduše, preferiram špricer (pola boza, pola limunada)! Neponovljivo! A melko, eh, danas ne bi stajalo ni 5 min pred vratima!!!
Marjane,
baš mi je drago da imaš sećanja a i dokaze o tim mnulim vremenima. Čuvaj ih, nisu to loša ćebad.
Špricer, ne znam koliko ljudi uopšte zna u Beogradu za takav špricer. Ja sam rano detinjstvo provela u Paraćinu i meni su boza ai špricer bile glavne poslastice.
Comments are closed.