beleg – imenica, muški rod
beleg značenje reči:
-
drugačije mesto na koži tela ili lica, od rođenja ili nastao nekom kasnijom radnjom ili povredom; oznaka; ožiljak
-
znak, obeležje, karakteristika
-
pečat
oblici reči – biljeg, bjeleg
бѝљег , -а , м. —
1.особни знак на тијелу.
- мета, циљ. — Гледај у биљегу кад гађаш. Речник говора Прошћења
беле̏га , е ж.
- знак, марка, слика вињета, етикета. —
- мета, циљ. — У В.бѐлега , бѝљега ж. , у RJA. bìļega ж. У младости ја памтим кад смо као деца ишли трговцима и молили да нам дају беле̏ге , које су они скидали са топова чохе, платна, памука и других трговачких артикала, на којима су биле разне слике излепљене као марке или рекламе . Rečnik kosovsko-metohijskog dijalekta, G. Elezović
Primeri upotrebe:
Većinu urođenih belega ne treba lečiti. Oni su obično istih dimenzija i ne šire se dok dete raste.
Mama i ćerka imaju isti beleg na glavi – beli pramen kose.
Белег за вечност. Постхумно, на годишњицу смрти новинара и професора књижевности, …
Зла бјелега на путаља твога .
Мрке гаће, зли биљези.
Pogledaj: kako je nastala reč – svrdlo
Poreklo reči:
beleg – starosrpka i južnoslovenska reč *bělěgъ
Iako je u pisanoj upotrebi veoma dugo, XIV vek, i osnova je za mnoge druge reči, za sada nema dokaza da je praslovenska reč kada je zvanična etimologija u pitanju.
Objašnjenje, koje se najčešće prihvata kao verodostojno (vidi P.Skok) da je reč preuzeta iz mongolskog – balga, preko nekih severnoturkijskih dijalekata u značenju – mudrost znanje.
bilmek – turski, znati, nastao iz navedenog korena, kao i naša reč!! Nema dokaza za direktnu vezu ove naše i turske reči. (vidi bilmez)
bijel, bijela, praslov.bělъ – beo je drugi pravac na kome se može tražiti i slediti poreklo ove reči. Za sada nema dovoljno zvaničnih potvrda ove teorije.
Važno je uzeti u obzir da se beo, bijel u svom značenju u starosrpslom jeziku odnosi na nešto što sija, svetli.
Beleg se obično odnosi na deo kože koji je drugačiji, svetliji ili tamniji, privlači pažnju.
Ožiljak, beleg je mlada koža, svetlija, sjajnija u odnosu na okolnu kožu.
“…postao od bio, bijela, te je upravo, što se bijeli, što se vidi, što udara u oči … po čemu se što poznaje (a može biti i crno) Daničić
Naravno, u našoj stručnoj javnosti uvek se radije razrađuju one teorije, koje poništavaju dokaze o drevnosti srpskog jezika a objašnjenja o poreklu reči vide u preuzimanju iz drugih jezika.
Skok daje pomalo “fantastično” objašnjenje da je reč ušla u naš jezik preko avarskog jezika. Naime avarska plemena su obeležavala posebnim znakom pripadnike slovenskih plemena, da bi ih prepoznali !?!
Reč je veoma tvorbena u srpskom jeziku:
glagoli: obeležiti, obeležavati, zabeležiti, pribeležiti
imenice: beleška, beležnik, obeležje
