činija – imenica ženski rod
značenje reči činija:
-
posuda od porcelana, zdela, ćasa
чини̏ја , е ж. до скора се тако звао тањир и сваки суд што је био од печене земље или порцулана стране израде . Rečnik kosovsko – metohijskog dijalekta, G. Elezović link
Primeri uporebe reči:
Kada sam u podne lutala ulicama, između radnji što se nikada ne zatvaraju, u kojima se živi i stanuje, jenjavao bi njihov cik, za trenutak samo oni bi napuštali igru – sabijeni u kružiće oko činija i šolja, gušili se grudvicama pirinča i sojenom kašom, dugim gutljajima ispijali šarene lončiće čorbe, …
Ime se koristi i u Sandžaku; tamo je šućurac/šućurak činija od tikve ili bundeve koja se upotrebljava kao posuda za vodu. Ali i kao ukrasna č…a (zvali su ih još i duduk, opet jedan turcizam). Čudno ime!
Pročitaj: kako je nastala reč – ubrus
Znam da si to uradio iz najbolje namere. Ali nije mi se svidelo kad sam videla pirinač u onoj staklenoj činiji tamo, u izlogu restorana.
Lea je obrisala šank ispred njega i pomerila činiju s kikirikijem. Maks je nagonski pružio ruku, ali je ona izmakla činiju. – Nemoj to da jedeš. Videla sam u nekoj forenzičkoj seriji kako su u šezdeset odsto č…a s kikirikijem našli tragove …
Nasrudin nosio jedne noći činiju čorbe u rukama, a s njime išao je i neki čovjek. Nasrudin odjednom zapne nogom, čorba se prospe, a č…a mu ispadne iz ruku. On se polako digne na koljena, držeći još jednako ruke tako kao da nosi čorbu, …
Poreklo reči činija:
tur. čini, pers. čini – kineski, kineske izrade
persijski – Čin – Kina
čìnija ж. Тур. čin им. Кина ; ćini прид, кинески производ, из Кине ; тако се звали судови које су се првобитно доносили из Кине; керамичке разне ствари, каљеви, порцуланске плочице .
G.Elezović, Rečnik kosovsko – metohijskog govora
