grb – imenica, muški rod
značenje reči grb:
-
simbol, znak vlasništva nastao prema strogo određenim prvilima.Predstavlja specifično obeležje države, grada, plemićke loze.
-
slika sto je kao znak porodici, čeljadetu, državi, općini, te se meće na štit, na zastavu, na pečat, na kuću… Daničić, Rečnik
Primeri upotrebe:
Prvi pomen beogradskog grba potiče iz vremena sina cara Lazara, despota Stefana Lazarevića, kada Beograd prvi put postaje prestonica srpske države (1403), no ni do danas nije sa sigurnošću utvrđeno kako je on izgledao.
Elementi grba: nacionalne boje, reka – kao simbol iskonske snage Beograda, rimska lađa (trirem) – kao simbol starine Beograda, bele zidine sa kulom i otvorenom kapijom – zidine predstavljaju varoš, kula grad, a otvorena kapija slobodan promet.
Poreklo reči:
grb – reč primljena u srpski jezik početkom 19 veka
grba – u značenju leđa je praslovenska reč i nema značenjske ni etimološke veze sa ovom odrednicom
Prva upotreba reči grb u današnjem značenju je kod Joakima Vujića, a kad su zvanični dokumenti u pitanju – Sretenjski ustav 1835 godine.
Stara srpska reč sa ovim značenjem je znamenje (popis stvari stvari vojvode Sandalja 1406 god.), ponekad štit.
U periodu pod Turcima, gubi se upotreba srpske reči znamenje a pod uticajem Ugara, koristi se izraz – cimera(šlem, u heraldici -čelenka), fr. cimier, mađ. czimer ili nemački uticaj vapn (oružje)
link
Širenjem ruskoslovenske redakcije u upotrebu ulazi reč grb.
Ova reč je u slovenske jezike, češki, poljski, ruski –герб, ušla iz nemačkog jezika, a u značenju nasledstvo; porodično znamenje, nosilac znamenja = Erbe, das; Erbe der. Daljim fonetskim razvojem je dobila ovaj oblik.
detaljnije – A.Solovjev, Istorija srpskog grba
Pročitaj: šta znači reč – prisega
Ako idemo dalje u istoriju, npr.- u rečniku Jakoba Grima za odrednicu Erbe pronalazimo, između ostalog, povezanost reči Erbe sa nemačkom reči arbeiten, raditi koja se kao i prethodna reč dovodi u direktnu vezu sa slovenskim rečima rab i rob.
rabota (rab) – praslovenska reč
indev. koren – * orbho
staroind. – rbhu, onaj ko ima posebna znanja, umetnička!, ko radi
lat. – orbus
gotski – arbaps (Consonantumstellung ili zamena mesta suglasnika je osvedočena fonetska pojava u odnosu slovenski – germanski jezici, kojom se bavi Grim, mada je ne primenjuje dosledno)
neologizam – robot, onaj ko marljivo radi