kongruencija – imenica, ženski rod
Značenje reči kongruencija:
-
saglasnost, podudarnost
-
lingvistički: morfološko slaganje sintaksički povezanih delova rečenice
Kongruencija je slaganje promenljivih reči (prideva, pridevskih zamenica, glagola i promenljivih brojeva) sa imenicom ili imeničkom zamenicom uz koju stoje.
Te reči slažu se u svim elementima koji su im zajednički, tj. u istom su rodu, broju, licu i padežu (ukoliko se menjaju po padežima).
- matemt.: podudarnost 2 različita broja u odnosu na treći; podudarnost po obliku i veličini trouglova
Poreklo reči:
lat. congruentia – slaganje, uklapanje
od glagola congruere – saglasiti, odgovarati
Bonus:
značenje i poreklo reči – mediokritet
Primeri upotrebe reči:
Kongruencija u prevodu na naš jezik znači SLAGANJE. Ovde se, pre svega radi o slaganju subjekta i predikata u rečenici, odnosno, imenice u službi subjekta sa glagolskim ili imenskim delom predika. Pravilo je da se subjekat i predikat slažu u rodu, broju i padežu. Tako, recimo, ako je subjekat imenica muškog roda u jednini, i predikat mora biti muškog roda u jednini.
Odgovor na takva pitanja daje teorija kongruencija, specifična algebra unutar teorije brojeva, koja je razvila poseban jezik za rešavanje problema o deljivosti brojeva.
Modularna aritmetika se matematički može posmatrati uvođenjem relacije kongruencije na skupu celih brojeva, koja je kompatibilna sa operacijama prstena celih brojeva: sabiranje, oduzimanje, i množenje.
