kongruencija

    kongruencija – imenica, ženski rod

    Značenje reči kongruencija:

    • saglasnost, podudarnost

    • lingvistički: morfološko slaganje sintaksički povezanih delova rečenice

    Kongruencija je slaganje promenljivih reči (prideva, pridevskih zamenica, glagola i promenljivih brojeva) sa imenicom ili imeničkom zamenicom uz koju stoje. Te reči slažu se u svim elementima koji su im zajednički, tj. u istom su rodu, broju, licu i padežu (ukoliko se menjaju po padežima).

    • matemt.: podudarnost 2 različita broja u odnosu na treći; podudarnost po obliku i veličini trouglova

    Poreklo reči:

    lat. congruentia – slaganje, uklapanje

    od glagola congruere – saglasiti, odgovarati

    Bonus:

    mediokritet – značenje i poreklo reči

    kongruencija mediokritet strane reči

    Primeri upotrebe reči:

    Kongruencija u prevodu na naš jezik znači SLAGANJE. Ovde se, pre svega radi o slaganju subjekta i predikata u rečenici, odnosno, imenice u službi subjekta sa glagolskim ili imenskim delom predika. Pravilo je da se subjekat i predikat slažu u rodu, broju i padežu. Tako, recimo, ako je subjekat imenica muškog roda u jednini, i predikat mora biti muškog roda u jednini.

    Odgovor na takva pitanja daje teorija kongruencija, specifična algebra unutar teorije brojeva, koja je razvila poseban jezik za rešavanje problema o deljivosti brojeva.

    Modularna aritmetika se matematički može posmatrati uvođenjem relacije kongruencije na skupu celih brojeva, koja je kompatibilna sa operacijama prstena celih brojeva: sabiranje, oduzimanje, i množenje.

     

     

    « Back to Glossary Index
    SHARE
    Previous articlesijaset
    Next articlerusvaj