nadžak-baba – imenica, izraz
nadžak-baba nije turcizam i nema veze sa sekirom već starosrpska reč izvedena od džakati, govoriti
Značenje nadžak-baba:
– baba, stara žena koja puno priča, diže buku ili mrmolji nešto što se razume; alapača; starosrpska reč
Poreklo izraza:
Pogrešno proutmačeno poreklo reči dovodi se u vezu sa vrstom sekire – nadžak
- u svom rečniku Vuk je naveo termin:
nadžak – nadžak je s jedne strane mala sekirica a s druge strane ima dugačke uši
– Škaljić, Rečnik turcizama u srpskohrvatskom jeziku navodi:
tur. nacak; neki je smatraju turskom reči a drugi je povezuju sa persijskom načah;
deo starinske bojne opreme; sekirica na dugom dršku, u koje je s jedne strane oštrica, a s druge strane ušice (malj) u obliku čekića.
Nadžak uze u bure udari.
Nadžak–baba, nadžagbaba – svađalica; složenica od nadžak, turcizam i naše reči baba.
Ispravno tumačenje reći nadžak–baba se povezuje sa sledećim starosrpskom rečima:
- Skok, Rečnik
žagor , žamor – graja, razgovor
zagoriti – razgovarati srodno žamoriti, popijevati nešto u sebi da se ne razume
džagati, džakati – bučiti, bukati
džaka – buka,
Sve navedene reči su srodne po poreklu i to su starosrpske reči.
- Vuk, Rečnik
džakati – larmati
džakanje, džagorenje – buka koju prave deca
džagor – buka, galama
Pogledaj: kako je nastala i šta znači reč – junoša
- Zlatanović, rečnik južne Srbije
džagoljim – mnogo pričam
„Башта́ му мло́го џаго́љи, не мо́гу да га слу́шам” (Црна Трава).
Iz navedenih primera sasvim se jasno vidi da je tumačenje koje povezuje ovu reč, složenicu, sa turskom reči nadžak, vrste sekire, poptpuno neprihvatljivo.
Objašnjenje da zla i svadljiva strara žena koristi jezik kao sekiru i da je to objašnjenje porekla složenice je iskonstruisano.
Nadžak-baba je žena, baba koja puno džaka, nadžaka, priča sama za sebe, stalno proizvodi neku buku, kao da zapeva a ništa se ne razume.