palačinka

     

    Palačinka, palačinke je reč koju smo preuzeli iz nemačkog jezika.

    nem. – Pa­la­t­schin­ke, die

    To je lingvistički potpuno tačno. Istina je ipak, malo komplikovanija. Srpski jezik je dao svoj doprinos u formiranju ove reči. Neko će reći – ne, srpski, slovenski jezici! Može i tako, da ne bi priča o ovom slatkišu bila preopširna (analiza o broju govornika srpskog u odnosu na ostale slovenske jezike u oblastima gde se reč formirala).

    Prvi opis, recept za izradu palačinki, kakve ih danas jedemo, sačuvan je u zbirci recepata Szakáts-Tudomány, a navodi se da je recept iz Transilvanije.

    rum. – plăcintă, u značenju ravan kolač, pljosnat

    mađ.  – palacsinta; pojavljuje kao termin u rukopisu poznatom kao  Kolozsvári, 16. vek

    lat.placenta, kolač  (od grč. plakoũnta, akuzativ od plakoũs, ravni kolač od pláx, plakós – ravan, ravnina (detaljnija analiza grčke reči zahteva posebnu odrednicu)

    napomena: placenta u značenju posteljice, organa nastalog od  tkiva majke  u toku trudnoće odakle nerođeno dete dobija hranu, je reč koja je u tom značenju upotrebljana u novolatinskom jeziku u srednjem veku.

    vidi – link
    palačinke poreklo i nastanak reč

    Kako je placenta postala palačinka:
    Rumunska reč plăcintă, tačnije recept za pripremanje slatkiša se preko Budimpešte proširio na celu Habzburšku monarhiju.

    Mađarski izgovor je dodao glas – a između p i l – palacsinta.

    Sufiks – inka, umesto – inta, nemački etimolozi objašnjavaju slovenskim uticajem, odnosno velikim brojem slovenskih jezika i govornika na prostoru ove monarhije.

    Pfannkuchen je nemačka reč za ovu poslasticu.

    – ka: praslovenski, starosrpski i sveslovenski sufiks (- tka,- bka); majka, jabuka, Beograđanka, …

    Palačinka je reč koja se koristi u sledećim jezicima, sem navedenih: bugarskom, češkom, slovačkom, slovenačkom i albanskom

    rus. – блины, reč potupno različitog porekla

    « Back to Glossary Index
    SHARE
    Previous articlekašalj
    Next articleEmil, Emilija