pekmez- imanica, muški rod
značenje reči pekmez:
- slatka gusta masa dobijena ukuvavanjem voća
- fig. slabašna, nejaka osoba, slabić, mekušac
pekmeza – razmažena, slaba, kmezava osoba
Rečnik matice srpske, jednotomni
Reč se nalazi u Vukovom Rečniku, sirup od jabuka, krušaka…
Poreklo reči:
tur. – pekmez, uvareni (ukuvan) voćni sok
Zanimljivo:
Nakon prodora Turaka u Malu Aziju i nasеljavanja područja bogatih vinogradima polako je zamrla proizvodnja vina. Grožđe je i dalje gajeno ali je korišćeno u druge svrhe.
Postojala je izričita zabrana proizvodnje i konzumiranja alkohola prema Kuranu.
Prevreli sokovi od urmi i druga opojna pića su bila strogo zabranjena.
Zabrana alkohola je obeležje muslimanskog društva.
Svež sok od neprevrelog grožđa – šira (pers.), je termički obrađivan, kuvan dok se ne zgusne.
Ukuvana šira je postala jedna od omiljenih poslastica – pekmez.
U pekmez se ne dodaje šećer.
Vremenom se pekmez priprema i od drugog voća, smokve, dunja, dudinja, rogača i dr.
pers. – bakmâz – vino, vino od urmi
Pročitaj: značenje i poreklo reči – džibra
Primeri upotrebe:
Пекмез од шљива врло је здраво и пријатно јело за децу и људе. Ово важи за све, који нису пијанице, а деца га више воле него ма коју другу посластицу. V.Pelagić, Narodni učitelj
Нека је слободно овде додати једну карактеристику Кнегиње Љубице, жене Милошеве. Она је у својој кући радила готово све послове које су свр- шивале и друге домаћице. Једнон је кувала пекмез од шљива у ковачкој авлији. Милан. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија
Договор између два министарства, чија је намера била и да власници воћњака имају што већу корист од шљива, подразумевао је да се пекмез прима за војне потребе…
Једна замерка која би се могла учинити употреби шипака била би та, што је за њихову прераду у пекмез потребна извесна количина шећера.
Тај сиротињски пекмез, намазан на хлеб у току зиме, био је многима свакодневна ужина. Пекмез од шљива остављао се у великим количинама, да би трајао све до лета, па се најчешће кувао у казанима који су се износили у …
Од шљива се производио висококвалитетан пекмез за сопствену исхрану мештана, а коришћен је за јело у време дугог поста. На имовини тадашњег власника Видосава Симовића, у средини села, била је изграђена пекмезара.
