Stribog – bog vetrova, reka, potoka, starac sa puno unuka, vetrova
Često je u paru sa Dažbogom.
Stribog – zao; Dažbog – dobar
Interesantno:
U ruskom epu Slovo o Igorovom pohodu, vetrovi se pominju kao Stribogovi unuci – Striboži vnuci. koji duvaju sa Crnog mora …– vidi A. Loma, One-eyed wind and where it came from
Poreklo reči:
straslov. – Стрибогъ
Vasmer bog vetrova; ruski – Стрибогъ
st. iran. *Srībaɣa – vrhovni bog, ustrojitelj dobra; što se može povezati i sa značenjem u starosrpskom jeziku:
povezan sa glagolima strojiti, striti
strojiti – upravljati, starosrpska reč, crkvenoslovenska; Vuk je nije obuhvatio rečnikom; povezane reči iz crkvenoslovenskog:
strojitelj – upravitelj
strojenje – upravljanje, služba
ind.ev. – *stroi –
Potrebno je napomenuti da postoji i tumačenje:
Stribog = stric +bog
Zanimljivo:
Stribog se predstavlja kao jednooko božanstvo.
To se može tumačiti na sledeći način:
- Kao božanstvo koje upravlja vetrovima, od najslabijih do najačih, njegovo oko predstavlja simbolilno – “oko” uragana, vrtlog koji formiraju vetrovi.
- – Oko kao vulkanski krater; vulkanski krater proizvodi „zle vetrove“
vidi- A. Loma, One-eyed wind and where it came from
Stribog, tumačenje – Iz Rečnika slovenske mitologije, S. Tolstoj, Lj. Radenković:
Тумачење имена С. као императивне сложенице од (про-)стрти само je једно од могућих;
…
…од радова који ту нису наведени треба поменути тумачење Љ.Црепајац (она сматра да je први део имена настао од стрићи, као метафоре дувања ветра) и осврт Р. Шмита који, из културно-историјских разлога, иступа против – с језичке стране примамљивог – повезивања С. са хефталитским Sribaga-;
Pročitaj: šta znači reč – limb
… пажњу заслужује и Вејово извођење имена С. из *Ptri-bog, с индоевропском речју за
“оца” у првом делу:
била би то словенска трансформација древног индоевропског теонима “Небо Отац” одраженог у старо инд. (ведском) Dyaus pitr-, грчком Zeus pater, лат. lu-piter, у којој je иранизам бог
заменио dieus као назив за обоготворено – небо, слично као што je у својству генеричког термина заменио deivos “небески”. Str. 515
Interesantno:
Axel Orlik, danski folklorista je postavio teoriju da jednooki Odin, kao i ceo mit o Raganaroku iz kosmologije Anta koji su preneli Gotima.
Stribog u tumačenju S. Petrović – Iz srpske mitologije:
Врховни небески ред над тврђавом представљао је царство Стрибога, односно Сварога и божанства Рода, док је нижи ред, у коме су смештени Сунце и Земља, представљао царство Дажбога.
Према Јагићевом схватању и у “Стрибогъ–у” се опет находи једна нова димензија, једно нарочито усмерење тога истог “богъ-а”.
Наиме, под Стрибогом треба замислити Бога-који- је-Суров, Хладан; то је Бог који ствара хладноћу и укоченост – бог ветра” (Јagić, 1881: 4).
Најзначајнији је извор, у овом случају, Несторова хроника.
Pročitaj: kako je nastala i šta znači reč – kolosalan
Према њој је у времему од 978-988 кнез “Владимир почео сам да влада у Кијеву; затим је установио изван главне куле на једном брду више идола: Перун у основи, са сребрном главом и брадом од злата, а такође и Хорса, Дајбога, Стрибога, Симаргла и Мокошу.
Њима су приношене жртве; народ им је приносио своје синове. кћери као жртве демонима” (Nestor, 1884: 64)
Топоров је поводом руског божанства Стрибога приметио да је оно имало две функције:
омогућавало је људима богатство, па га то доводи у везу са Дажбогом, али је имало и атмосферску функцију.
Наиме, Стрибог је био “бог ветра ништа друго до специјализована хипостаза (отеловљење) громоударача – громовника, упор. Позвизд – Похвист”.
Од свих тзв. злих божанства сасвим при врху изврнуте пирамиде смешта се Морана, као
оличење зиме и смрти, а у блиској вези са њим налази се Стрибог (Krek, 1874: 107-108).
