vapiti, vapijem, vapim – glagol, nesvršen
značenje reči vapiti:
I
-
izražavati (obično glasno i sa molbom) ili osćeati očajničku ili bolnu želju, čežnju, potrebu ..
-
zapomagati, jaukati
-
očajnički ili sa bolom tražiti
-
sa očajanjem ili bolom prizivati (nekoga, nešto)
Rečnik SANU, knjiga 2
II
-
vapajima izražavati bol, očaj;
-
vapajima preklinjati, moliti za pomoć nekoga;
-
osećati očajničku želju, čežnju za nečim, jako čeznuti, vapiti za osvetom
-
fig. (za nekim, nečim) osećati, imati veliku potrebu, jako neodložno iziskivati, trebati (nešto)
Rečnik Matice srpske, jednotomni
Reč se nalazi u Vukovom rečniku:
vapiti – vidi upiti – zovnuti, viknuti pokliknuti
Napomena:
vapiti – upiti
u pitanju je dublet kao
vaskrs – uskrs
vapaj – imenica
Pročitaj: poreklo i značenje reči – vidati
Poreklo reči:
praslovenska i starosrpska reč
staroslov. – въпити, възъпити
rus. – вопи́ть
U osnovi se nalazi praindoevropski koren *wab-
Zanimljivo:
Od istog korena je nastao engleski glagol weep – plakati
Primeri upotrebe:
Без ока видим, без језика вичем,
за помоћ вапим – а жељан сам гроба,
сâм себе мрзим – друге волим јако.
Petrarka, Kanconijer
И у том спасоносном подвигу свом душом вапити: „Верујем Господе, помози моме неверју“; тако вапити и јаукати на свима ступњевима вере, јер је наша вера увек мала, зато што је предмет наше вере свечудесни Господ Христос …
Али данас сам већ оклопио прса своја и грло сам стегнуо жељезним овратником: не вичем, не вапим, већ покушавам да самим нијемим, задивљеним погледом говорим с камењем.
Но коме вапити ? Куда слати вапаје своје кад је земља тврда а небо ( за њ ) празно ? Никуда ; не слати их нпкуда , но гушити их у самоме себи , гушити њима самога себе .
Ја вапим, још, вапим,
У вапај сав се претварам,
Сопствени вапај прождирем,
И изгарам, а вјетра,
Студеног сјеверног вјетра,
Ни западног,
Ниоткуда..