veverica – imenica ženski rod
veverak – imenica, muški rod
značenje reči veverica:
-
životinja duga oko 45 cm iz roda glodara Sciurus vulgaris, porodica Rodentia Karakterističan i izuzetno lep rep je simbol ove životinje.
-
brza i hitra osoba
-
ovca dugačkog repa, Zlatanović, Rečnik govora južne Srbije
Reč se nalazi u Vukovom Rečniku, navden je i oblik muškog roda vjeveričić
Srpski dijalektološki rečnici:
кумачица, -е, ж. 1. веверица;
— Неко је зове веверица, а ми кумачица или невјестица.
невјестица, -е, ж, веверица;
— Уфатио невјестицу кад је пала с ораха.
Невјестицу неко зове веверица.
Rečnik govora Zagarača
Pročitaj: poreklo reči gusenica
Primeri upotrebe:
Veverice su druželjubiva i umiljata bića, veoma su živahne ali i plašljive i potrebno je veliko strpljenje za njihovo pripitomljavanje.
А вероватно га веверица није ни богзна како одушевљавала. Посматрао ју је са рукама у џеповима, кривећи сажаљиво уста. . — Мислио сам да је већа, проговори. И да је смешнија.
Veverice međusobno komuniciraju kroz različita oglašavanja i mirisne oznake. One takođe koriste repove kao signalni uređaj, trzaju ih kada su uznemirene da bi upozorile druge veverice od potencijalne opasnosti.
Погледам на ону страну, а веверица пред њим загреба уз дрво. Он дојури, поче скакати у висину, и стаде га писка, а веверица опружила реп по грани, звера очицама и мрда предњим ногама, док одједном скочи, са раширеним …
Али ја тамо нисам видела ништа опасније од неколико веверица! Укључивши у то и оно што желим да вам покажем! — Свеједно. — рекох. — Немојте други пут ићи од куће без моје пратње.
Veverica, verovatno najsimpatičniji i najvragolastiji glodar na svetu, oduvek je smatrana simbolom brzine i snalažljivosti.
Veverica, simbolika:
brze, pozitivne vesti
iznenandna, neočekivana poseta
U hrišćanskoj simbolici veverica predstavlja pohlepu
Poreklo reči:
*věverica– praslovenska reč
st.indev – *ueruer
viverra – latinska reč preuzeta iz slovenskih jezika, izvor Walde – Lateinisches Etymologisches Wörterbuch
češ. – vever
rum. – veverita
Bonus:
majmun je reč turskog porekla, stara srpska reč je – opica