vrba

    vrba – imenica, ženski rod

    značenje reči vrba:

    • litopadno drvo, Salix, porodica Salicaceae , raste na vlažnom zemljištu, pored vode

    Reč vrba se nalazi u Vukovom Rečniku.

    vrba značenje poreklo reči

    Drvo vrbe je krto, narod je to primenio u poslovici:

    Ni od zeta sin, ni od vrbe klin. Narodna poslovica

    Vrba se javlja i kao toponim.

    rakita – vrsta vrbe

    izrazi:

    • kad na vrbi rodi grožđe, nešto se neće desiti, nemoguće je

    • raste kao vrba iz vode, naglo raste

    Da si žilav kao vrba! obredna bajalica, jug Srbije

    Poreklo reči:

    Praslovenska, sveslovenska i starosrpska reč-  *vьrba

    rus. – ве́рба

    U osnovi reči   je glagol vrteti.

    praindoev.-  *ṷer-

    odnosno

    *ṷerbes – prut, šiba

    lat. verber – šiba, bić

    lat. verbēna –  grana lovora

    Interesantno:

    eng.  – willow, vrba

    U osnovi  ove engleske reči je praindoevropski koren *wel- od koga su u raznim jezicima nastale reči sa značenjem vrteti odnosno valjati – starosrpski, valati

    Zanimljivo:

    U nekim etimološkim ogledima se može pronaći podatak da je iva starija reč od reči vrba.

    Pročitaj:   značenje reči vrbopuc

    В. Чајкановић – врба

    Weіde (ѕalіx). Врба. Реч је прасловенска. Упор. Šulek, Rad, 39, 13.

    У старој српској религији има в. врло угледно место

    Нарочиту спасоносну снагу има ђурђевданска врба. Поред осталога, таква в., иситњена, меће се на Бадњи дан у храну којом ће се нахранити живина.

    Према једној етиолошкој скаски, в. је проклето дрво, јер је једном, када је Исус гонио ђавола, показала ђаволу пут којим треба да се спасе. Због тога в. нема рода.

    В. има и своје празнике. То је општи биљни празник, Биљани петак (cf. нпр. Караџић, 3, 1901, 121) и Ђурђевдан; то је Спасовдан; и то је, пре свега, Лазарева субота, односно Цвети, када се в. освећује у цркви, и који се дан и назива Врбицом.

    vrba

    »Врба која грожђем роди« спада у типична άδύνατα ‹= што не може бити› у народним песмама и пословицама : »Да Бог даде те се не удала, Док не вид̓ла три на небу сунца, Док не чула како риба пјева, Док не роди јавор јабукама, Жута врба грожђем бијелијем«…; Вук, Посл., 2187; Софрић, 74).

    Primeri upotrebe:

    Пошље много лета овдје опет стојим;
    Лепеница тече исто као прије,
    Над њом стара врба још једнако бдије
    И Високо шуми врховима својим.

    И ја снова чујем звекет твојих гривна,
    По лицу ме тиче твоја коса дивна,
    Док мјесец кроз врбу чисто сребро лије…  Пошље много лета, Алекса Шантић

    Sama vrba stoji nad morem na steni,
    Rasplela je kosu zelenu i dugu;
    Naliči na nimfu koju su prokleli
    Da postane drvo i da šumi tugu. J. Dučić, Morska vrba

    Zanimljivo – zašto je vrba žalosna?

    Врба скрива Богородицу пред потером или заједно са њом оплакује Христа, зато се и назива жалосна врба, а крошња јој је повијена ка земљи.

    У три записа из околине Књажевца реч је о змају који премами девојку, и обећава да ће је пустити кад бела врба роди грожђем, кад посади „попар” по камену, кад пропева петао у Дунаву или кад исцепа гвоздене опанке. Ове формуле са значењем „никад” обликују се као тешки задаци.

    Соња Д. Петровић, Мотив тешких задатака и биљни код у српском и јужнословенском фолклору

    A i u nas (u nekojim krajevima u Srbiji) na Mladence idu momci i devojke na obalu reke, gde ima vrbe, uberu grančica (a devojke se opasuju vrbom), pa devojke tim grančicama udaraju momke, i obrnuto ,govoreći:

    “Da si zdrav kao dren, da si brz kao jelen, – da se ugojiš kao svinja, – da rasteš kao vrba” P. Bulat, Pogled i slovensku botanički mitologiju

     Робиња моли отмичара Турчина да јој открије лице и очи како би са кола видела неког од свог рода, а он јој одговара да ће родбину видети кад врба роди грожђем, а ракита жутим дуњама (Миладинов 1981: бр. 107).

    На Врбицу се деца воде у цркву, где им се дају звонца и освећена врба. Врба се деци везује око главе или око струка, да буду танка као врба и да расту ко врба.

    За културу врбе долазе у обзир две сорте: врба с лишћем облика бадемовог листа (salix purpureа) и Каспијска врба (Salix primosa acutifolia). Прва врста даје се лако цепати и добра је за плетење; њено дрво је јако и тешко, …

    По том дефтеру у околини Краљева постојало је укупно 17 насеља и то: Рудо Поље (главно место са 26 кућа), Конарево (село са највише кућа — 42 и седмичним пазаром), Брезна (14 к), Горња Врба (7 к),  Доња Врба (12. к), …

    « Back to Glossary Index
    SHARE
    Previous articlevreća
    Next articlevajda