Perunova šuma na teritoriji Nemačke
“Švarcvald (nem.Schwarzwald, Crna šuma) je šumovita planinska oblast u jugozapadnoj Nemačkoj, u saveznoj državi Baden-Virtemberg. Sa zapada i juga okružena je dolinom reke Rajne. Feldberg (1.493 metara). Ime „Crna šuma“ potiče od tamne boje četinarskih šuma, koje rastu u ovoj oblasti…!
U oblasti Švarcvalda nalazi se izvor reke Dunav.”
Citat preuzet sa Wikipedije.
Da definišemo oblast, koju danas razmatram u geografskom pogledu. Da malo zasladim podsetiću vas na čuvenu tortu (ako je niste do sada probali, probajte je obavezno), Švarcvald ili u originalu Schwarzwälder Kirschtorte. I ta torta ima svoju priču, no pošto nije povezana direktno sa bečko-berlinskom školom istorije, ispričaću je nekom drugom prilikom.
Da se vratimo temi Švarcvald – crnoj šumi po kojoj je ta oblast dobila ime. Idemo nazad u istoriju nekih 2.000 godina i to ponosno, po principima srpske-autohtone škole.
Drugačije se i ne može, pošto bečko–berlinska škola istorije i lingvistike često preskače istorijske činjenice koje joj ne idu u prilog, naročito kada su u pitanju tumačenja sa ovih naših prostora. Imaćemo malu “nazovi pomoć” sa strane, otom potom.
Evo današnje istorijske činjenice: šuma Švarcvald se nije oduvek tako zvala iz jednostavnog razloga – u toj oblasti nisu ževeli Germani. Zvala se Perunova šuma.
Perunova šuma u istorijskim izvorima
Ovde ću poželeti doviđenja – u zdravlje se vidimo, svima onima, koji se i dalje drže tradicionalnog viđenja istorije i ne žele da malo otvore svoj um.
Za ostale, da se zna, pokušaću da postavim dovoljno linkova, da svako može da proveri navode koje iznosim. Radi se o poznatim istorijskim događajima i izvorima, koji su dostupni na netu i u literaturi, ali su objašnjeni takva, u većini slučajeva, da zaista moramo da isključimo sve funkcije logičkog razmišljanja i da ih eventualno samo naučimo napamet, da bi mogle da budu prenošeni dalje.
Dosta je bilo uvoda, krećemo sa pričom.
Čuveni Gaj Julije Cezar se zaista borio sa narodima, koji su se nalazili u centralnom delu Evrope i napisao je delo De bello Gallico. Dao je opis šume nevoravatnih dimenzija. Potrebno je marširati 9 dana u pravcu severa i 6 dana u pravcu istoka da bi se prošlo kroz šumu. Opisao je on i drveće, životinje, čak je video i jednoroga. Nama je važan naziv te šume – Hercynia Silva, link
foto
Silva je šuma na latinskom, to nije sporno.
Šta znači i otkud naziv Hercynin.
Poznato je da je Cezar najviše ratovao u Galiji i da je koristio tumače za sporazumvanje galskim jezikom.
Odnos Gali – Kelti ću ostaviti da istražite sami, nije nam bitan za ovu priču, sem činjenice galski-keltski jezik u to vreme, da kažemo, poklapanje je veliko.
Perunova šuma – izgubljena u prevodima
Keltski jezici imaju jednu veoma poznatu i opšte priznatu fonetsku karakteristiku, a to je gubitak glasa p.
“The loss of *p in Celtic was very early; only the place-name Hercynia, preserved in Greek, shows that, in initial position, it became an h sound before disappearing.”
Evo i citata a i linka, koji to potvrđuje: link u kome se nalazi baš ovaj primer o kome govorimo, p se gubi a zamenjeno je sa h.
Enciklpedija Britanika, molim lepo, baš na ovom našem primeru, koji zaista znaju svi malo bolji poznavaoci bilo lingvistike, bilo istorije.
Za one zainteresovane za ovu temu na našem jeziku, preporučujem knjigu Nikolasa Ostlera – Carstva reči, jezička istorija sveta, Geopoetika. Na strani 342 i 343 će pronaći ovaj primer, koji je toliko poznat svuda sem, eto kod nas.
Dakle Hercynin=Percynin
Kako je reč nastala i o njenom poreklu pogledajte i ovde.
Po običaju, objašnjenja su blesava, zaista nemam drugu reč za takva objašnjenja ali nisu naivna, već veoma namenski odrađena. I to tako prolazi.
Šta je zvanično objašnjenje :
Naziv šume je od keltske reči perkuniā odnosno *perkʷu- hrast. I onda kreću konstrukcije, objašnjenja o kojima sam već pisala.
Prvo, koje potiče od bečko-berlinske škole dovodi se u vezu sa Jakobom Grimom i njegovim lingvističko-fonetskim pravilima – firgen, Gothic faírguni, itd…. – planina – p se pretvara u f u germanskim jezicima = firgen ,>Gothic faírguni , planina, planinski masiv, pa eto objašnjenja a to početno p, koje i Grim priznaje, eto nema baš veze nisačim.
U pomenutoj knjizi – Carstva reči, nailazimo na sledeće objašnjenje: perkunas se dovodi u vezu sa litvanskim bogom Perkunas, litvanski bogom koji ima veze sa hrastovim drvećem.
Litvanski bog u sred Evrope? Nemamo neki narod, koji je malo bliži tim teritorijama?
Pročitaj: Srpska muška imena 14 vek – slovo B,b
Anglo – saksonska škola istorije
Naravno, upoznajemo se sa tumačenjima anglo-saksonske istorijsko-lingvističke škole, koja nije u tolikoj meri optrećena nacionalizmom u smislu bečko-berlinske škole, ali je sklona da daje tumačenja na osnovu dnevo-političkih dešavanja (podsetiću vas na relativno nedavna tumačenja razloga izbijanja I svetskog rata, uloge Gavrila Principa, Srbije itd). U tom smislu se mora čitati i navedeno delo, koje ipak pravi otklon od tumačenja bečko-berlinske škole(i njima je dosta nemačke superiornosti u tumačenju lingvističke istorije) ali daleko je to od potpune objektivnosti – pogledati samo broj strana posvećen slovenskim jezicima u odnosu na kineski kao primer u preporučenoj knjizi. U gotovo svakom drugom aspektu, delo je za svaku preporuku.
Da se vratimo na Perunovu šumu:
Pročitaj: Perun i Veles u epskim narodnim pesmama
Hercynia Silva u izvorima na našem jeziku na internetu
Ako malo guglate, teško da ćete pronaći ovu odrednicu na našem jeziku.
Ima je kod termina Panonija – Wikipedija na srpskom, citiram:
“Према Посејдонију, Боји су живели у „шуми Херцинији“ (Hercynia silva), али није јасно шта се подразумева под овом географском одредницом. Према Страбону, она је могла да се односи на североисточне Карпате. И Јулије Цезар у својим мемоарима мисли тако. Не може се са сигурношћу рећи да ли су и када Боји напустили своје станиште у шуми Херцинији. Према Страбону, Боји су се убрзо по бекству из Италије населили на Дунаву.”
Pa sad ako Dunav prolazi kroz Karpate, onda možemo da razmatramo i ovu definiciju. Cezar je na svojim pohodima sagradio i most preko Rajne, nešto severnije u gradu Koblenc oko 250 km u pravcu severa, čisto da napomenem da se ipak nije ni zagubio ni izgubio u Karpatima.
Za one kojima i to nije dosta, pa bi još malo da proveravaju evo novi link, gde lepo mogu da pronađu, ko je sve navodio u antičkim izvorima ovaj termin.
I tako korak po korak, stavka po stavka…..
Dakle da se vratimo temi – nije sporno ni u istorijskom ni u lingvističkom tumačenju, kako se Crna šuma ili Schwarzwald nekada zvala, samo je pitanje objektivnog tumačenja = Perunova šuma, šuma posvećena bogu, božanstvu Perunu.
Toliko u prilog srpske-autohtone škole, navodno opterećene teorijama zavere, sklone izmišljanjima nenaučnim metodama, koje nisu zasnovane na stvarnim istorijskim činjenicama.
Za one koji su stigli dovde, pa setite se Peruna ali osvežite se ponekad i sa tortom Švarcvald, odlična je (dok neko ne kreira Perunovu tortu). 
Pogledaj i: Mečka Božana, Veles i Perun
Miloš S. Milojević im je kost u grlu…koščurina :)))
Poštovanje za rad Milojevića s moje strane!
Comments are closed.