Strah od zmija kroz istoriju
Prosto fascinira taj strah od zmija, ili bar odvratnost koju ljudski rod se oseća prema njima. Kad to čujem od rođenih Beograđana, koji su sem belouški videli zmije u ZOO-vrtu ili na televiziji, onda nemam odgovora.
U čemu je stvar? Šta su zmije skrivile ljudskom rodu? Recimo pacovi su ipak odvratniji, osim toga prenose bolesti. Opet ni izbliza nisu tako prokaženi kao zmije. Ili tu ima još nečega, kada su zmije u pitanju?
Zmije kroz istoriju – šta su zmije skrivile
Mikelanđelo, zar nije i zmija fascinantna kao i sve ostalo, što je naslikao.
Izgubljeni raj, drvo znanja, jabuka i naravno zmija. Zašto je toj zmiji toliko bilo stalo da izbaci ljudski rod iz raja? Varijacije te priče se mogu pronaći i drugim tradicijama i mitologijama.
Ili je zmija samo veoma jak simbol u našem kolektivnom nesvesnom, kako to uči Jung, simbol ljudske psihe. Mada ima zmija i neke veze sa zdravljem.
Pročitaj: Trivija, trivijalan – poreklo i značenje reči
Zmije i medicina
Sećamo se Higije link i njenog tate Asklepiusa iz stare Grčke, prvih lekara. Njihov zaštitni znak je bila zmija, pitam se zašto?
Budizam
U budizmu zmija, nije loše prošla. Kao i njen brat od strica, zmaj, spadaju u krug životinja koje su poštovale Budu i zauzvrat su dobile svoje mesto u nebeskom horoskopu.
Ah, da, horoskop, zodijački krug, liči li to na onaj prastari simbol, zmije, koja sama sebi grize rep, uroboros?
Kao točak u vremenu, tako se i zodijački krug okreće oko svoje ose, čitav ciklus traje između 24.000 i 26.000 ovih naših, zemljaskih godina, svaki ponaosob oko 2.000 godina.
Deca cveća su nas pripremila za ulazak Urana u znak Vodolije. Pre toga je bio period vladavine Riba, riba – jedan od osnovnih simbola hrišćanstva. Vladavinu Ovna je obeležio Aleksandar Mekedonski, često naslikan sa ovnujskim rogovima i legenda o zlatnom runu. Period Bika je doba Minotaura u antičkoj Grčkoj i boga Apisa u starom Egiptu.
Zmija u mitologiji Maja
Dakle, zmija, recimo kod južnoameričkih Indijanaca Maja, Quetzalcoatl – pernata zmija je bila simbol plodnosti.
Azija
U istočnoazijskim religijama i tradicijama, hinduizmu i budizmu, zmija je veoma poštovana kao simbol ponovnog rođenja, posle smrti, reinkarnacije, zbog stare košuljice, koju odbacuje, zarad stvaranja nove.
Kod naroda Kmera iz Kambodže, u spevu Mahabharata, Nāga, zmija iz porodice kobra ima veoma važnu simboliku i predivne priče i još lepše skulpture su posvećene baš njoj.
Relativno nedavno je otkrivena struktura DNK, zmije, solidna tema za razmišljanje.
Postoje svedočenja da su šamani duboko u brazilskim džunglama, u svojim prvim kontaktima sa “belim ljudima”, dali objašnjenje da je u život u stvari zmija, i crtali su isprepletane zmije po zemlji, koje su bile zagonetke do prvih prikaza DNK.
Šta stoji iza te tako loše zmijske reputacije?
Ne mogu da dam odgovor šta im nedostaje, jer ja volim zmije.
Ja ne znam odgovor, ali ih i ne volim. Zašto? i za to nemam objašnjenje. Jednostavno, ne volim ih i plašim ih se.
Hej…super tekst. Nekad mi ih bude žao, ali zaista, jako ih se plašim. Toliko ih se plašim da sam jednom jednu nevinu beloušku ili šarku, isfaširala nekom metalnom šipkom i na jadnoj zmijuljici izbacila sve svoje frustracije i strahove. Od tada me proganjaju u snu. Mislim da nije zmija kao zmija u pitanju, već gmizavac kao gmizavac, iako je zmija osakaćeni gmizavac jer nema noge. Uf.
@ Drago mi je, Zverčice, da nisam jedina.
@ Emo, fascinira me taj strah od zmija i njegova rasprostranjost, kada se uzme u obzir, koliko malo imamo kontakt sa njima.
@ Queen, hvala ti. Izgleda da je bolje da se zmije plaše tebe 🙂
Moguće je da se strah zapravo zasniva na odvratnosti, a ona je zajednička prema svim gmizavcima, verovatno zbog hledne kože i doživljaja da su “mrtvo-žive”… Zašto ribe ne dele tu sudbinu? Možda zato što žive u takvom (hladnom) okruženju, a žabe, gušteri, daždevnjaci i zmije su “uljezi” u našem svetu.
Ali pravo pitanje je zašto se ŽENE plaše isekata, sitnih glodara, zmija itd… Moja teorija je da dok su muškarci jurcali unaokolo pokušavajući da nadju nešto za jelo, žene su se kod kuće mučile sa tim napastima…
Imam i par bizarnih teorija zašto istovremeno DECA vole te stvačice, a naročito one “hrskave”…
Pored hladne koze mislim da je kod zmija izvor odvratnosti i to pogresno misljenje da su one ljigave. Verovatno losu reputaciju ima i stoga sto se krece beznogo po zemlji,a realno ima ih koje su i veoma otrovne, pa stoga strah. Ja se ne plasim toliko zmija ali nisam ni bas luda za njima. Vise ne volim pacove i bube. Misevi su skroz OK 🙂
Jesi li citala mozda knjigu Dragons and Dragon Lore (Ernest Ingersoll) ? To je stara knjiga i moze se naci na netu a kod nas je preveden deo sa istocnjackim zmajevima (Zmajevi Istoka, Kokoro). Jako je interesantno 🙂
Hmm, slažem se sa Jungle Queen. Zmije gamižu..ljigave su..gadne su..sikte..
Zapravo, ja bih pokokako sva ta stvorenja koja gamižu i ljigava su i sva su nekako bljak. Miševi, pacovi, insekti, zmije, gušteri..živo mi se ebe što ću da poremetim taj lanac ishrane u prirodi..e da, muve, komarci..joooooj..sve to treba pobiti.
Elem, da, i žabe 🙂
Čuo sam jendu priču o momku idevojci koji su gajili pitona u stanu.
Posle izvesnog vremena, oni su raskinuli,a piton je ostao sa devojkom. Ubrzo zatim počeo je veoma čudno da se ponaša – prestao je da jede, a devojka ga je ujutru zaticala umesto na njegovom mestu, u svom krevetu. Otišla je kod zoologa i pitala o čemu se radi, a odgovor je bio više nego užasavajući – zmija je gladovala i merila je svoju veličinu u krevetu u odnosu na vsoju ,,gazdaricu”, da bi mogla celu da je proguta. Kada sam čuo ovu priču, ozbiljnoo sam se zgrozio.
Načelno, nij a nemam ništa protiv zmija, dosta sam ih viđao i (pupupu) nikad nisam imao problema sa njima, ali, eto, ipak zmija nije domaća životinja 🙂 i treba je izbegavati.
Izvinjavam se zbog gutanja slova, pijem jutarnju kafu,pa još nisam sasvim budan.
Uh, plašim se zmija, a zašto – pojma nemam. Retko sam ih sretala, mada sam mnogo boravila u prirodi (izviđač, planinar, alpinista). Zanimljiva ti je tema.
Kajzeru, priča je odvratna 🙁 A zoolog je malo opičen u glavu kad mu takvo nešto pada na pamet. Otkud on zna?
Ja imam neku, aj kažemo, bivšu komšinicu, malo čudnog kova. Oni imaju pitona u familiji. Znači mama, tata, brat, ona. I sad taj piton volE da se mazi. Ona kaže kako zmijOn masira, tj. kad ga staviš na ramena, leđa, on te lepo izmasira svojim pokretima jbmg. a kad ga diraš, tj. maziš, ne prede, al se ježi, i samo na dodir je hladan, ali kad legne po tebi onda je lepo topao. Evo i ja se sad ježim, a baš bih volela da predem :)Volela bih i da mogu da zavolim te gmazove.
@ Miodraže, baš ti je pravo pitanje, zašto ribe ne dele istu sudbinu? Da li zato što su zastupljene u ljudskoj ishrani? Žene su plašljiva stvorenja, uglavnom. Možda je i tvoja teorija tačna, ko zna!
@ Gradiva, interesantna ti je ta asocijacija, da su odvratne što nemaju noge, ali gde su tu ribe. Možda je, kao što si rekla, ipak u pitanju otrov. Hvala ti za preporuku, potražiću obavezno.
@ Ma Milko, provaljen si, ti praviš neku zemlju iz snova za tvoju buduću princezu, zar ne. Dušica si ti, pričam ja to stalno 🙂
@ Kajzeru, nekako mi ne pije vodu to tumačenje stručnjaka zoologa. Ali slažem se da zmije nisu domaće životinje.
@ Miljo, mene intrigira simbolika, koju je zmija nosi, značenje, koje je zadobila u različitim kulturama i tradicijama.
@ Queen, kraljico džungle, pa kako si izabrala taj nickname a ne voliš pitone?
Heh draga Mamarilis 🙂 Ne mora imati nik veze sa džunglom u pravom smislu, ali može, eto, u prenesenom 🙂 P.S. Kajzer me zove Mogli, a meni je tako do jaja taj spot sa zmijom i s malim Moglijem. Draga mi nekako u tom klipu. Trust in meeeee
U pravu si draga Queene, džungla je svuda oko nas. Obožavam taj crtać i ako Mogliju treba Balu (moj omiljeni lik) eto dobrovoljno se javljam 🙂
Ja sam zmija u majanskom horoskopu, tako da ne mogu da budem nepristrasna 🙂 ali, da, zmije mi se mnogo više dopadaju u mitologiji nego u prirodi.
Odrasla sam u provinciji, na selu, sretala sam zmije prilično često – nikad mi nisu naškodile, ali sam im se uvek sklanjala s puta. Nije mi bilo svejedno. Moja prababa ih je mnogo mrzela jer su nekad (u njeno vreme, kad su zidovi bili drveni, šta li?) redovno ulazile u špajz i pile mleko pravo iz šerpe, sve kroz kajmak. Valjda sam prosto nasledila taj animozitet.
Inače ih smatram fascinantnim bićima – i u stvarnosti i u mitologiji (logično, ipak sam ja vodolija-zmaj).
Nego, da li bi u ovu kategoriju (prokaženih gmizavaca) spadali i rođaci Salamandri?
Hvala Jelena za komentar. Da, podsetila si me sad na tu priču – zmije i mleko, to je vrlo interesantno.
Mislim da tu spadaju i salamandri, bar kada su simboli i mitologija raznih naroda u pitanju.
Uvek se obradujem, kad imam čast da upoznam jednu vodoliju, još vodilija-zmaj, vau, svaka čast, lepa kombinacija.
Ne znam da li taj običaj postoji u drugim krajevima, ali mi smo imali neku domaću varijantu trick-or-treat: svakog 13. maja skupila bi se sva deca iz okoline, pa bismo u sumrak trčali oko kuća, udarali u šerpe i kante i pevali ”jeremije u polje, bež’te zmije u more”, a domaćini bi nam davali kolače, šećer, jaja, pa i novac. To bismo kasnije delili na ravne časti.
I još jedna trivija: veoma sam se iznenadila kada sam u jednoj epizodi Simpsonovih videla da na dan njihovog zaštitnika grada Džeremaje (!) lupaju štapovima po zemlji da isteraju zmije (koje posle Liza spašava).
Jelena, ovo mi je totalno novo, za taj običaj nisam znala, u kom delu Srbije postoji, baš bih volela da znam više o tome. Da li se vezuje za neki praznik ili tako nešto?
Ja sam iz mesta koje se zvanično vodi kao predgrađe Kraljeva (do centra grada ima samo 6 km), iako se neki njegovi udaljeniji delovi sastoje od pravih seoskih domaćinstava. Mesto se zove Ribnica, po reci koja kroz njega protiče, a izdeljeno je na mnogo manjih celina živopisnog imena: Jovac, Sovljak, Trešnjar…; malo dalje od moje kuće počinje Zmajevac (!). Tako smo se i mi deca delili u grupe i svaka je imala svoju tačno određenu teritoriju.
Običaj se vezuje za veče uoči dana posvećenog proroku Jeremiji (14.maj), koji se u narodu smatra zaštitnikom polja, kuća i tako to. Verovatno je u tome i veza sa zmijama, koje su u tom pitomom kraju bile jedina prava opasnost.
Baš bih volela da saznam da li nešto slično postoji i negde drugde.
Jelana, to je tako interesantna priča, obećavam da ću pogledati da li ima nešto na tu temu – prorok Jeremija u ovoj literaturi koji imam i koju mogu da pronađem.
Comments are closed.