Pod čeličnim nebom, Golo sunce – Zadužbina, Isak Asimov

Zadužbina, serijal Isaka Asimova – prvi romani u serijalu

Pre nego što se u imaginaciji Isaka Asimova stvorila vizija njegovog grandioznog opusa, koji svoj centar zbivanja smešta u hiljadugodišnje carstvo sa svojim zadužbinama, Asimov je počeo svoju akciju na rodnoj nam planeti Zemlji.

Sve je počelo sa robotima i čuvenim zakonima robotike i odatle je potrebno definitivno početi sa čitanjem njegovog opusa. Sabrani roboti, kojima pripada i čuvena pripovetka – Ja, robot je pravo mesto za početak.

I ovog puta neću pisati i robotim i zakonima robotike, nego o prva 2 romana Asimova, “Pod čeličnim nebom” i “Golo sunce”.

Zadužbina – kako je sve počelo

Isak Asimov je bio veliki fan i poštovalac klasičnih krimi romana i to dramatrurškog stvaranja zapleta poznatijeg kao whodunit or whodunnit (for “Who[‘s] done it?”) , klasični primeri su Poarove detekcije u romanima Agate Kristi. S druge strane, pokušavao je da SF žanr podigne sa nivoa petparačkih romana u prvoj polovini 20-og veka i da dokaže da se svaka vrsta književnog dela može napisati u SG žanru.

Pročitaj: Isak Asimov, serijal – svi naslovi

Tako je i koncipirao svoja 2 prva romana.

Pod čeličnim nebom

Imamo detektiva, Elijah Baley i njegovog partnera, robota R. Daneel Olivaw kao glavne junake u oba romana. Napominjem još jednom, ono što mene bar, pre svega, oduševljava kod Asimova je njegova imaginacija, kompleksnost sveta, koji je stvorio. Likovi su mu najslabija tačka, previše su dvodimenzionalni.
Ali, …

Godina je 1954, kada objavljuje roman “Pod čeličnim nebom” a 1957  kada objavljuje “Golo sunce”.

U romanu Pod čeličnim nebom, ljudska populacija je napustila površinu Zemlje i povukla se u megapolise, izgrađene pod površinom (pod čeličnim nebom), živeći život zasnovan na radu robota. Svi pate od straha od otvorenog prostora, većina ljudi celog života nije ni videla plavo nebo a kamoli “golo” sunce, što nas uvodi u sledeći roman sa istim glavnim protagonistima.

Golo sunce

Život se sem na planeti Zemlji proširio i na druge planete, na kojima je sasvim drugačije organizovan. Broj stanovnika na njima je relativno mali a priraštaj strogo regulisan. Živi se prilično lagodno, zahvaljujući velikom broju robota. Važno je naglasti, da je Danijel jedan od prototipa totalno humaniodnog robota, za razliku od ostalih.

E sad dolazimo do onoga što sam nagovestili u naslovu. Na planeti po imenu Solarija, komunikacija između ljudi se odvija isključivo putem holografskih projekcija, ljudi su naučeni od malena da preziru svaku vrstu ličnog kontakta sa drugim ljudima (roboti se ne računaju), iako postoje ljubavne veze i brakovi, kontakti licem u lice gotovo da ne postoje – da li sad zvuči poznato ?

Nisam zapamtila ko je od SF pisaca to izjavio, ali svejedno, izjava je glasila otprilike ovako – najgora noćna mora za svakog SF pisca je opcija da se njegova imaginacija realizuje u stvarnosti. Šta li bi Asimov imao danas u vreme  Fejsbuka i  Skajpa da kaže na tu temu?

Pročitaj još: Žene pisvi naučne fantastike