Žene pisci i naučna fantastika

Naučna fantastika – samo za muškarce?

Sredinom 20. veka, kada je naučna fantastika doživela svoj bum i formirala se kao respektabilan književni žanr, smatralo se da naučna fantastika ne interesuje ženski pol ni kada je čitanje a kamoli pisanje u pitanju.

Iako su prve žene, pisci naučne fantastike pisale pod muškim pseudonimima, vremenom su se žene pisci dokazale i u ovom žanru.

Ovoga puta o ženama piscima SF-a, delima prevedenim na naš jezik, ne razmatrajući posebno o kom podžanru se radi.

Naučna fantastika – žene pisci

 

1. Marion Zimmer Bradley i njen serijal Magle Avalona. Kako to izgleda na filmu, možete pogledati IMDb prikaz, a kako zvuči,  a divnu muzičku podlogu dala je  Enya.

Pročitaj još: Naučna fantastika za početnike

2. Džoan Vindž – Snežna kraljica i Letnja kraljica

žene pisci naučna fantastika Džoan Vindž

Neki je porede sa Anderesenovim bajkama. Radnja se dešava na planeti Tijamat, gde vladaju kraljice koje se biraju u ciklusima smene zime i leta, koji traju mnogo godina. Tako bajkovito, neobično, samo za one koji mogu da se sažive sa potpuno novim, neverovatno izmaštanim svetovima.

 

 

3. Mary Doria RussellVrabac

naučna fantastika žene pisci

Posle uhvaćenog radio signala iz drugog sazvežđa, katolička crkva je ta, koja odlučuje da pošalje misiju da uspostavi kontakt sa civilizacijom koja je poslala signal. Na planeti postoje dve rase jedna nežna, puna ljubavi i brige za svoje bližnje i druga vladajuća, totalna suprotnost. Već u ovom kratkom opisu toliko simbola i metafora, zar ne.

Neki kritičari smatraju da je ovaj roman svojevrsna kritika pisca prema istorijskoj odgovornosti katoličke crkve u vekovnoj diskriminaciji ženskog pola. Fascinantan roman.

 

4. Ketrin Nevil – Osmica, Magični krug

naučna fantastika Ketrin-Nevil

Njeno mesto u ovom društvu je diskutabilno, neki je ubrajaju u SF pisce, neki ne. Isto tako  nailaze njena dela ili na izuzetno dopadanje ili totalno osporavenje. Ono što joj niko ne osporava to je dobra zabava. Obično se njene knjige ne ispuštaju iz ruku.

Malo je fazon Den Brauna, s tim što je Braun daleko ispod njenog nivoa. Smatra se da je Den Braun dosta toga pozajmio i od nje u dramturškom smislu.

Meni je najdraža Osmica i pored nekih dramaturških nedostataka i malo elemenata ljubića.

Zamišljena je kao partija šaha, koja se igra u sadašnjosti i u istoriji i to ne na tabli nego u životima glavnih junaka. Komplet šahovskih figura poklonjen Karlu Velikom je potka oko koje se sve vrti. Da li je šah igra ili je život partija šaha, odgovor daje Indijana Džons samo ženskog pola.

 

5. Margaret Atvud – Antilopa i Kosac
Margaret Atvud naučna fantastika

Sve suprotno od knjiga Nevilove se može naći ovde. Nema ni ljubavi, bar ne srećne ili realizovane, nema radosti, nema ni života. Dešava se na post-apokaliptičnoj planeti Zemlji. Više se može pročitati recimo ovde.

Eto da ne preteram neka bude 5,  da pomenem možda i Loiz Mekmaster Bižol,  njene knjige je izdala Laguna.

 

 

14 COMMENTS

  1. Ja sam procitala samo jedan taj Avalon,nisam opet uradila kako treba jer nisam skontala da ih ima vise 🙁 Ali to meni nije SF vec epska fantastika. Andjelika Hjuston, Enya i Lorena Mekkenit su mi bile dovoljan razlog pa sam film skinula da ga odgledam 🙂

    Ova Snezna kraljica me pored Andersena podseca malo i na Narniju, s tim da su i kod Andersena i kod Luisa te snezne kraljice zle a ovde izgleda kao da nisu 🙂

    Mene nekako najvise interesuje Margaret Atvud od ovoga sto si navela,mada mi i ta Osmica deluje interesantno.

    Interesantna je lista koju si stavila u linku. Ne znam da li si videla kod mene da je snimljen i film Never let me go po Isiguru koji je na njoj. To jedva cekam da procitam.

    Kada smo vec kod SF filmova sa Dzudom meni se recimo jako svidela Gataka. To je nesto sto vidim kao veoma lako ostvaljivo u bliskoj buducnosti.

  2. Zanimljivo je da se ova Margaret Atvud (ni ja je nisam citala) preporucuje i čitaocima koji ne vole SF (?). Ja prosto ne mogu da se odlucim koja mi fantastika vise lezi – epska, naucna ili neka treca. Meni je Narnija jako simpaticna, ceo serijal – knjige vise od filmova. Stoji mi nekako uz Spajdervik hronike i Lemoni Sniketa (sve je ekranizovano poslednjih godina) – citava jedna polica za ”younger readers”, pocevsi od omiljene mi Beskrajne price.
    Da, Gataka ima taj uzasavajuci ton ”bliske i neizbezne buducnosti”, ima i vrlo dirljivu pricu, ali je meni od novijih filmova na prvo gledanje najjaci utisak ostavio Kontakt (sta cu, odrasla sam uz X files). 🙂
    Inace, na stranici Baneprevoz moze se naci neverovatan broj knjiga i ”knjiga”, pa i puno SF naslova.

  3. Meni je simpaticno prijateljstvo Tolkina i Luisa koje je na kraju, zbog mnogih razlika,moralo i da se svrsi. U pocetku je medjutim to prijateljstvo bilo jako dirljivo mada mi se cini da je Tolkin u svemu bio superiorniji (kao profesor, naucnik, pisac) i da je to i Luis znao pa mozda malo i patio pisuci bas tu Narniju.

    Ja nisam nista to citala, gledala sam Narniju filmove mada mislim da je Lemoni Sniket film neuporedivo bolji. Nisam citala ni Harija ali filmove jako volim, mislim da ih deli citava jedna provalija od ostalih takvih pokusaja. Golden Compass mi je mozda jos i najbolji od tih pa mi je krivo sto se digla takva religiozna huka i buka da su film prakticno ubili i po svemu sudeci nece biti nastavka 🙁

    PS Ne znam kako sam to uspela ali sam procitala samo Gospu od Avalona, sto je valjda drugi deo. To sigurno nisam namerno uradila, tako nesto budalasto, pa mi nije jasno kako mi je poslo za rukom 🙂

  4. Nisam mnoo čitao ženske pisce kada je SF u pitanju,ali toplo preporučujem Margaret Atvud i knjigu Sluškinjina priča, baš je duboka i zadire mnogo dublje od proste naučne fantastike, podsetila me je čak malo i na Orvela, pa, ako ti ikad dođepod ruku, javi šta misliš.

  5. Gradiva, epska fantastika je zvanično podžanr SF-a.

    Što se tiče serijala Magle avalana, stvarno nije ni čudo što ti se nije dopala, kad si čitala samo delić i to izgleda ne po redu.
    Ovako idu knjige, bar u izdanju Polarisa
    1. Gospodarica magije
    2. Uzvišena kraljica
    3. Kralj – jelen
    4. Zarobljenik u hrastu
    Eto, ako se predomisliš!

    Nisam shvatila da li si čitala Snežnu kraljicu, ili je to podsećanje samo po mom opisu?
    Preskočila si predivnu knjigu Vrabac, Raselove, koja je vredna pažnje, svakog čitaoca SF-a.
    Da, Gataku sam gledala i dopala mi se.
    Narniju sam gledala samo prvi film i OK je, nisam čitala. Iz te vrste simpatična mi je više zbog sjajnih uloga De Nira i Mišel Fajfer, Zvezdana prašina i Polarna svetlost je OK, ali su snimili samo 1 nastavak.

  6. Jelena, ja sam Atvudovu prilično čitala, ne naš sve, ali dosta. Ona se prilično, žanrosvki gledano, isprobala u različitim oblastima. Veoma je popularna u svojoj rodnoj Kanadi, našla sam negde i da joj je stil pisanja kanadski, tako kao velika i prostrana zemlja Kanada.

    Ja nisam nešto verzirana, kada su igice u pitanju, ali volim veoma vilenjake i družinu prstena.

  7. Kajzeru, dragi druže, pocrneo i odmoran, dobrodošao, baš sam te se uželela.
    Što se tiče Margaret Atvus i Sluškinjine priče, dvoumila sam se da li da je pomenem. Međutim nisam je čitala, pa sam je zato izostavila. Nekim slučajem nemaju tu knjigu u mojoj biblioteci, pa vrebam priliku da je nabavim. Čitaću je obavezno. Ali gledala sam film.

  8. Epska fantastika (Epic ili High fantasy) je podzanr onoga sto oni zovu fantasy novels a ne SF-a, vec su i fantasy i SF podzanrovi onoga sto opet oni zovu speculative fiction. U taj speculative fiction spadaju jos i horori, utopije/distopije, superheroji, apokalipse i postapokalipse itd.

    Sa tim se i ja slazem. Za mene ova dva pod – zanra imaju nekih slicnosti pa se cesto i preklapaju (kao kod vec pominjanog Star Wars)ali su mi u vecini slucajeva jasno odvojeni. Vilenjaci,druidi, bardovi, vizardi,magija i svakojaki magicni predmeti i izmastani ili paralelni svetovi poput Srednje zemlje ili Narnije – svi pripadaju epskoj fantastici; Vanzemaljci,roboti,androidi, intergalakticka putovanja,svemirski brodovi, drugoplanetarne civilizacije – sve je to SF. Epski romani bi tako vukli korene iz tradicije, verovanja,magijskih obreda, mitoloskih stvorenja i prica iz davnina dok naucna fantastika crpi inspiraciju prevashodno iz nauke, sadasnjih i buducih dostignuca, astronomije itd. Dva potpuno razlicita sveta koja se ipak mogu u nekim izuzecima susresti.

    Shvatila sam sta se desilo sa Avalonom : citala sam prequel Maglama Avalona (eto ima i to:) iz 1997. godine a zove se Lady of Avalon. U isto vreme je on i nastavak jos jedne knjige – The Forest House – koji, znaci, ide hronoloski pre svega. Pa eto ako slucajno nisi znala za ove nastavke da znas da potrazis posto volis serijal 🙂

    Nisam citala Sneznu kraljicu vec me je samo asociralo 🙂 Da jesam vec bih iskoristila priliku da kazem Aha! to sam i ja citala 🙂

    PS Jesi li citala mozda Hronike Ambera ? To sam pocela ranije i procitala prvu knjigu a sve nameravam da nastavim jer sada imamo sve 🙂

  9. Evo jos jedan veliki fan SF i EF da se prijavi!

    Citala sam kompletan serijal Marion Zimmer Bradley ( takodje preporucujem i film),mnogi ga oznacavaju i kao “profeministicku verziju legende o Kralju Arturu”. Sneznu i Letnju kraljicu sam takodje citala (podseti me da bih mogla ponovo!) kao i Ketrin Nevil ali nju ne bih nekako svrstala u fantastiku, ona je vise u nekom Den Brown fazonu ne znam kako da nazovem taj zanr. Osmica mi je fenomenalna knjiga ali Magicni krug mi se nije nesto posebno dopao,bas sam ga skoro citala i ostao mi je nekako malo nedovrsen i nejasan….

    Dodala bih na ovaj tvoj spisak i Ursulu Leguin,ona je izuzetan pisac i epske fantastike (Zemljomorje) i pravu naucnu fantastiku (Leva ruka tame i jos dosta drugih knjiga, nisam sigurna sta je prevedeno).

    Ako ste u prilici nabavite obavezno Polarisov stari CD sa svim izdanjima SF knjiga u elektronskom formatu… to je neprocenjivi izvor SF i EF literature!

  10. @Gradiva, što se tiče toga, šta je definicija naučne fantastike, ima tu više različitih definicija, mišljenja su različita. Ja se ne slažem sa tom podelom na žanrove, koje si ti navela. Ako je SF samo roboti, intergalaktička putovanja, to je pokriva samo buduće događaje. Šta ako razvoj nauke omogući da se praktično dokaže da je vreme samo kategorija, kao prostor i da se može putovati kroz vreme isto kao prostor. Dali to znači da to nije SF nego samo fantastika.
    Recimo Majkl Krajton i Mreže vremena – “Kada zakoračite u vremeplov, probacite se kroz “crvotočinu u kvantnoj peni” i izađete u srednjevekovnoj Francuskoj negde oko 1357. godine, počnite da se brinete. Jer ako se ne vratite za tačno 37 sati propustićete kvantni autobus za XXI vek i ostaćete zaglavljeni u građanskom ratu, u tesnacu između veštih opata, ludih vlastelina i seoskih bandita koji svi žele da vam dođu glave.”

    Termini kao crvotočina i kvantna pena i ostalo što se pominje u ovoj knizi je prilično naučno zasnovano!

    Naravno da sam čitala Hronike Ambera i to sve. Ti si ja mislim rekla da voliš nordijsku mitologiju, mislim da će ti se svideti.

  11. Tako mi je drago što si nam se pridružila Nikolina, dobrodošla na blog. Ja sam samo malo načela ovu temu, o kojoj bih mogla stalno da pišem, već imam ideje za par postova i drago mi je da nam se ukusi poklapaju.

  12. Ja sam navela podelu koja vazi kod njih a nama cini mi se nedostaje dosta od te terminologije. Meni ta podela ima mnogo smisla,iako moze da bude falicna, kao i svaka podela. Licno mislim da epska fantastika ima potpuno drugaciji karakter nego sto ima naucna, bazira se na razlicitim temeljima i ima razlicite izvore.

    U slucaju koji si navela dolazi do tog mesanja zbog izmestenosti u vremenu. No, ako je u pitanju odlazak u realnu proslost pomocu naucnih dostignuca onda bi to meni bio SF. Ako je putovanje kroz vreme (i nauka iza tog putovanja) samo pretext da bi se otislo u nerealnu proslost (gde obitavaju nekakvi zmajevi,carobnjaci i vilenjaci)te se citava knjiga bavi zapravo time, onda bi mi to bila epska fantastika. Tako nekako.

    U svakom slucaju epsku fantastiku nikako ne bih nazvala podzanrom SF-a niti mislim da od njega ikako zavisi.
    Stavise kod SF-a cesto nalazim dosta epskog dok kod epskog ne nalazim gotovo nista od naucnog. Srodniji epskom mislim da je horor koji takodje velikim delom potice iz starih prica i mitologije a cesto ima i epski zamah – kao kod mojih vampira, na primer 🙂

  13. Obzirom da sam veliki zaljubljenik u SF i EF, morala sam da dodam jos neka imena tvom spisku.

    Najpre bih pomenula velicanstvenu Meri Seli, ciji roman, “Frankenstajn”, ubrajaju medju prve romane iz zanra fantastike.
    Tu su i Ursula Legvin (“Zemljomorje”, “Leva ruka tame”) i En Mekefri (“Hronike Perna”) koje su, zajedno sa Tolkinom, zasluzne za moju fascinanciju ovim zanrom.
    I na kraju pomenula bih Loiz Mekmaster Bizol ciju je sagu o Majlsu Vorkosiganu Laguna pocela da objavljuje (izasle su do sada prve tri knjige, a ja se iskreno nadam da ce biti objavljene i ostale).

Comments are closed.