Naučna fantastika za početnike

Naučna fantastika, to je moja oblast interesovanja, uživanja, gubljenja sebe i nalaženja istinske radosti i uživanja u čitanju. Veoma mi je teško da svedem na jedan post, sve ono što bih ja imala, mogla i želela da kažem na tu temu.

Naučna fantastika definitivno nije horor, postoji posebna podgrupa, kao i urednici, kritičari, naravno i pisci, koji sebe nazivaju hororisti. Bore se svim silama da se ubace u naučnu fantastiku, mišljenja su oprečna. Holivud je tu dosta kumovao, većina filmova, koji se snimaju pod oznakom naučne fantastike su klasični horori sa mestom radnje, svemir.

Naučna fantastika nije ni space opera. Tip ala Rambo, uleti u svemirski brod i pokoka sve nevaljale male zelene.
Malo je ljudi, koji kažu ili misle, naučna fantastika je OK, obično je ili ne vole ili su pak fanovi, zaluđenici, totalni frikovi. Posebna tema bi bila naučna fantastika u Beogradu, osamdesetih i devedesetih godina. Ali, to zahteva sasvim posebnu priču.

Leva ruka tame, Ursula Le Gvin
Leva ruka tame, Ursula Le Gvin

Jedna od definicija naučne fantastike:

Naučna fantastika je grana literature , koja se bavi mogućim efektima izmenjene tehnologije ili izmenjenog socijalnog sistema na čovečanstvo u zamišljenoj budućnosti, izmenjenoj sadašnjosti ili u alternativnoj prošlosti.

– Bari N. Malzberg

Svako delo naučne fantastike, mora da poseduje i sve ostale karakteristike, koje poseduje svako dobro književno delo.

Još jedna važna stvar, ne možete čitati naučnu fantastiku ako ne posedujete solidno opšte obrazovanje, prepuna je simbola, refernci i mesta koja morate protumačiti poznavanjem opšte kulture, da bi došli do pravog smisla i značenja dela.

E sada, kada bih ja nekoga uvodila u svet naučne fantastike, kako bi to izgledalo. Malo sam mozgala na tu temu ovih dana. Nadam se da mi za pravo, nekog ko zna o čemu piše, daje lista o d 500 pročitanih knjiga iz ove oblasti, mada ih ima mnogo više, samo sam posle tog broja prestala da vodim evidenciju.

1. Meni najdraži – Sir Arthur C. Clarke, link

Artur Klark
Artur Klark

 

Tako mi je teško da sročim samo par rečenica o njemu. Ipak, moja preporuka je čista klasika, priča Zvezda, dobitnik nagrade Hugo, za najbolju SF priču, davne 1956 godine. Od tada, smatra se čistom klasikom, jednom od najlepših SF priča ikad napisanih. Kod nas je objavljena u zbrici Klarkovih priča – S druge strane neba.

 

2. Naravno dama – Ursula Le Guin  link
Sredinom prošlog veka, kada je došlo do procvata ove oblasti u književnosti, smatralo se da je naučna fantastika isključivo muška oblast književnosti, da ne postoji žena pisac, koja može da se bavi ovom tematikom. Jedna od prvih, koja je to opovrgala je baš Ursula Leguin.

Ursula Le Gvin
Ursula Le Gvin

Mnogo dela, sjanih, je ona napisala. Neka bude opet klasika – Leva ruka tame.
Svemir Ursule Legvin je jednostavan, nema tu mnogo nauke i tehnike, niti to nju baš mnogo zanima.
Njeno polje interesovanja je čovek, kao ljudsko biće, čovečnost kao pojam i kako se to ispoljava u različitim, zamišljenim, okolnostima, (čitaj-planetama).

Zamislite planetu, na kojoj žive ljudi, u svemu slični nama, sem u jednom detalju, pol nije definisan. Naime, svaka jedinka, je u izvesnom periodu svog života muškog pola i ženskog pola, naizmenično. Koliko nas pol definiše kao ljudska bića, kao ličnosti, koliko je dominatan u određivanju međuljudskih odnosa, samo su neka od pitanja, koje se postavlja u ovom romanu.

3. serijali – Fredrik Pol link
Kada smislite i izmaštate ceo svemir, univerzum, onda se tu otavara toliko puno tema, toliko ravni postojanja. Serijali od više knjiga su uobičajena stvar u naučnoj fantastici.

Pol je smislio vanzemaljsku rasu Hičija, insektolikih stvorenja, bavio se problemom crne rupe i stvorio divne likove (moj omiljeni iz prve knjige, entitet veštačke intiligenije Sigrid von Šrink).

Anali Hičija Frederik Pol
Anali Hičija Frederik Pol

knjige iz tog serijala su:

– Kapija
– S one strane plavog obzorja događanja
– Susret s Hičijima
– Anali Hičija
– Kapijsko putovanje

27 COMMENTS

  1. Nama je puna kuca SF knjiga 🙂 Dejanova SF biblioteka (ima i sve one Sirijuse pored knjiga:), moja raznorodna, moje “umetnicke” i onda razni nasledjeni klasici, pomesali su se u jedan tako naizgled bleskast spoj – imamo svacega 🙂 Ispostavilo se da je Dejanova omiljena SF knjiga Enderova igra Orsona Skot Karda (u stvari jos mu je omiljeniji nastavak – Govornik za mrtve)prva na listi najboljih SF knjiga, pa je bio ponosan kada smo to otkrili :))) I on je, za Endera mislim,dobio Hugo nagradu. Slaze se i on, evo,kaze za izborom Frederika Pola a naravno i Artura Klarka.

    Sto se mene tice procitala sam jednu Klarkovu knjigu koja mi se tada jako svidela a zove ili Sumrak ili Pomracenje ili tako nekako a pisao ju je sa jos nekim likom. Radi se o onim silnim suncima koja se sva pomracuju u jednom trenutku u svetu koji ni ne zna za mrak.

    Problem je u tome sto ja vise volim da gledam SF filmove (jaaako ih volim, cak i kada su horor sf:) nego da citam knjige. Znam da je pogresno ali sta cu. Isto je i sa epskom fantastikom. Samo Tolkina sam procitala. Moracu to da ispravim i to mislim, pre svega, sa Ursulom 🙂

    Hvala za post (svi nesto narucujemo od tebe:) i za lepe reci upucene mom blogu … 🙂

  2. Pa, draga moja Gradiva, mogla bi malo da se posvetiš SF-u.
    Što se tiče Endera i Orsona Skot Karda, to je isto klasika, jako ih volim, nemam nikakvih primedbi na taj izbor. Nijanse su tu u pitanju.

    Da ne misliš na knjigu S one strane spuštanja noći, to je Klark pisao sa Gregori Benfordom, mada je Klark zadanjih decenija svog života uglavnom pisao sa nekim.

    Sad bi ti mogla da napišeš post o SF ( neka bude i horor filmovima, mada ih ja ne volim, ali šta ima veze), koji su ti se najviše dopali.

  3. Jeste ! to je ta knjiga, ja sam je citala uzasno davno ali znam to da mi se tada jako svidela. Onda sam probala da citam Odiseju ali sam shvatila da mi ne ide (to je bilo u osnovnoj) i onda zadugo napustila SF. U skorije vreme sam probala sa Solarisom medjutim su me oni njegovi opisi tih … entiteta, sta li su, toliko umorili da ni tako tanku knjigu nisam zavrsila.

    Za mene je medjutim SF sve sto se desava u buducnosti i/ili u svemiru, sve sto ima veze sa nekakvim izvanzemaljskim bicima, iako to vise lici mozda ponekad na horor. Tako mi je SF i svaka ta distopija poput 1984 ili Brave New World, ali i Vels, i Star Wars (mada Dejan kaze da je to ipak nekako vise epska fantastika, ja bih rela medjutim epski SF:)i Star Trek i Izgubljeni u svemiru 😉 i 28 dana kasnije … i Alien i svi Alien like filmovi … i Matriksi … svasta.

    Sto se filmova tice mozda u buducnosti napisem takav blog … ali za sada mislim da nemam dovoljno misli i zakljucaka o njima, samo u njima uzivam. Cim se nesto desava u nekakvom svemiru ja to gledam 🙂 Poslednji je bio “Pandorum” koji nije niposto izvanredan ali je imao poprilican suspense. Morala bih dobro da razmislim.

    PS A jedan od najstrasnijih mi je bio onaj stari sa Carltonom (opet ne znam naziv) kada od ljudi prave pastete … btw skinula sam Farenhajt i spremam se da gledam 🙂

  4. Kao i za svaku vrstu književnosti, tako je i SF potrebno čitati nekim redosledom, da bi se čovek pravilno upoznao sa tematikom, žanrom pravilima, koja tu vladaju. Naprimer, ne znam da li si znala ali do pre desetak godina, vladalo je pravilo među tako da kažem, ozbiljnim piscima naučne fantastike, da nije poželjno uključivati scene seksa u SF dela.
    Hoću da kažem da si krenula pogrešnim putem u odabiru dela za čitanje. Zato bih volela da pokušaš nešto od ovoga, što sam ti navela u postu.
    Inače priču zvezda, možeš da nađeš na netu, vrlo je kratka.

    Danas nađoh ovaj članak, možda ćete interesovati, SF filmovi i naučna utemeljenost – link

  5. Shvatila sam ja da to nisam radila kako treba 🙂 ali mi se svideo taj Klark (Iako je pisao sa nekim drugim) pa rekoh ajde Odiseja, em je najpoznatija, em sam gledala film em … slicno kasnije sa Solarisom, po principu dovoljno mi je poznato a cini “ono najbolje” 🙂

    Htela bih prvo Ursulu jer nju svi jako vole a cini mi se da bi mi se njene knjige dopale mozda vise od Klarkovih. Medjutim od nje imamo samo jednu knjigu (mislim da nju jedino D. nije nesto citao) neku “Covek praznih saka”. Od Pola on je procitao sve ali ima samo onu poslednju. Tako da cu morati da sacekam odlazak u BG i biblioteku 🙂

    Ursula je, citam, pisala i epsku fantastiku. Mozda bih cak radije uzela to prvo (jer vise volim) pa onda presla na njen SF … ne znam. Ali se ona pominje u jako simpaticnom filmu Jane Austen Book Club : nekoliko zena pocinje sa tim book club-om, cita se Ostin,ali im se sticajem okolnosti pridruzuje i jedan mladic, inace SF fan, jer mu se jedna od njih svidja (slatka scena kada se prvi put pojavljuje na sastanku i donosi sabrana dela Dzejn u jednoj knjizi – tako ih je kupio sve u slucaju da su to sve “nastavci” :))) i onda on nju tako nagovara da cita SF a ona sve nesto podozriva i prema njemu i prema SF-u i nece. Na kraju je ipak uzela da cita i desilo se da nije mogla da se otrgne od knjige :))) Chick flick, naravno, ali nekako bas slaaaaaaaadak.

    Inace pravila sam sebi neku listu filmova SF i mislim da bez ikakve sumnje mogu reci da mi je najomiljeniji (bas svih vremena) – Blade Runner. Tu knjigu imamo ali sam cula da ima malo veze sa filmom.

    Hvala za savete i za link, sad cu odmah otici da vidim 🙂

  6. Dve žene pričaju o naučnoj fantastici (i to kako)… Ja sam iskreno ŠOKIRAN! Šalim se – ali baš ste me podsetile na ono doba kad sam svaki čas (kao neki alkoholičar) obilazio trafiku da vidim da li je već stigao novi “Sirijus”…

    Ovo je tako “krupna” stvar da mi je prozor suviše mali za pristojan komentar… Ali bar da primetim kako smo nekada imali (stara YU) vrlo ozbiljnu i kvalitetnu scenu.

    Žanr se razvio u mnogim pravcima (ja “Mač i magiju” nebih nikada ni nazvao sf-om), ali mislim da je ono najbolje “jezgro” vezano za pripovedačku tradiciju kratkih sf-novela. Kratka, efektna ideja – bez mnogo “poliranja” koje je neophodno za romane… SF se zapravo zasniva na slobodi i iskričavosti ideja koja najbolje funkcioniše u nečem nalik na…

    Blog post?
    .

  7. Neprevazidjeni filmski SF mog detinjstva: Soylent green, The time machine i Logan’s run (u ovom prvom prave pastete od ljudi). Tu je i nezaobilazni Blade runer, kao i Farenheit 451. Iz danasnje perspektive nijedan od tih filmova (osim BR) ne moze da parira savremenoj produkciji i narocitoj estetici specijalnih efekata,
    ali ionako je bitna sama ideja, prica.
    Inace, Sirijus je savrsen nacin da se pocne, a postoji i Andromeda – almanah naucne fantastike (Bigz, ’76 i ’77). Tu ima i eseja koje vredi procitati. Devedesetih je postojao i almanah Monolit, ali ne znam ko je izdavac.
    Zoran Zivkovic je priredio zbornik Savremenici buducnosti (Narodna knjiga ’83).
    Eto, mozda nekom bude korisno. 🙂

  8. @Gradiva – Nije ti jo[a ideja, počni sa Ursulinim Zemljomorjem, recimo, mada to ima veše delova. Mada i dalje mislim da uzmeš Pola, kad odeš u biblioteku a od Klarka recimo Pesme daleke Zemlje. Gedala sam taj film, koji pominješ, sećam se te scene, mislim na Jane Austen Book Club, slatko. Kad smo kod filmova, ja ne volim te strašne, volim fini SF, da li si gledala Spilbergovu Veštačku intiligenciju, jednu od glavnih uloga igra Jud Low.

  9. Ha, Miodraže, baš si me nasmejao, dve žene, pa naučna fantastika. Pomenula sam ja tou postu, tako i ti zvučiš, onako retro, kao iz 60-ih prošlog veka, kada se smatralo da je SF isključivo za muškarce.
    SF je moja tema, oblast, tako mi je bilo teško da se svedem na jedan post. A nisam ni pisala o Monoliti o ediciji Polaris, a da ne pričamo, koje sve pisce i dela nisam spomenula, možda drugom prilikom.

    Nadam se da ove tačkice nagovaštevaju post sa tvoje strane na istu temu?

  10. Jelena, dobrodošla na blog. Eto taj film Logan’s run nisam gledala, moram priznati. Ne mislim da su efekti na filmovima – doduše jesu fascinantni, doprineli mnogo kvalitetu SF filmova, nekako se svi vrte oko space opera.

    Almanah Monolit, to je klasika nad klasikama, izdavač je Boban Kneževič, inače i sam pisac SF-a .
    U svakom slučaju haval na komentaru, više je nego koristan.

  11. Earthsea ima film, jeste da je Holmarkova produkcija ali mi je bio jako simpa (mada je dobio veoma nisku 5.6 ocenu na IMDb).

    Znaci tako se zove taj film sa Carltonom (Soylent Green,pogledala sam odmah i ocenu – 7 🙂 ! Upravo ta tri filma (Logan,gde zive u “raju” medjutim ih ubijaju u 30toj i Vremeplov pored tog sa pastetama)su i meni u detinjstvu bili hit, plus stara Planeta majmuna. Volim i nove i efekte i sve ali ponekad sada filmovi vise lice na igrice nego na filmove … a retko koji me zaplasi koliko tada ti stari morloci :))) Doduse, sada sam starija ali to opet nije znacilo da se ne mogu lepo oduzeti od Orki u LOTR :)))

    link
    Kako ne bih gledala AI ??? Mislim, SF, pa Jude, pa onda jos i Spilberg (kako sam volela Bliski susret trece vrste, o ET da ne govorim:) Samo … ja bih nekako zavrsila film bar 20 minuta ranije, ali onda to ne bi bio Spilberg … mnogi mu zameraju to i ja se slazem.

  12. Nisam se ja toliko pozitivno izrazila o efektima danasnjice. Iskreno, mislim da su vrhunski specijalni efekti neophodni samo onima koji nemaju dovoljno volje da sebi docaraju ono nagovesteno. Sto se mene tice, nista ne moze da se meri s naivnoscu i sarmom onih raznobojnih svetlucavih besmislenih svetala na trajkoderima posade kapetana Kirka – bez obzira na naucnu (ne)utemeljenost. 🙂

  13. Ako ti se svidja Earthsea, ti si Gradiva, draga moja, definitivno za epsku fantastiku. Da probaš ti onda da čitaš Marion Cimer Bredli i njeno viđenje legende o kralju Arturu kroz Morganinu vizuru, ima i film ali bolja je knjiga.

    Ili da probaš sa apsolutnim svetskim hitom, Robertom Džordanom, izdanje Lagune, mislim da su do sada izdali desetak knjiga iz tog serijala.
    Da, sad si me podsetila, gledala sam Loganov beg, kako da ne, ali davno, obožavam epizodu Pitera Justinova.

    Što se tiče Spilbergovog filma, ja volim svaki minut, dramatrurški gledano si u pravu, ali meni ne smeta, naprotiv.

  14. Jelena, apsolutno i totalno se slažem sa tobom po pitanju kapetane Kirka, prosto neodoljivo u svom tom šarenilu.
    Nemam ni ja ništa protiv vrhunskih specijalnih efekata, naravno!

  15. Citala Mists of Avalon,ali ne mogu da kazem da sam bila bas jako odusevljena samim pisanjem,mada je tema uvek interesantna (eh, sve naspram Tolkina … deluje slabo nekako ) ali je Dejan procitao apsolutno sve Roberte Dzordane (ima na netu da se skine i ono sto kod nas jos nije izaslo) a pored toga i onoga Dzordz R.R. Martina (isto Laguna) za koju misli da je fantasticna i jako okrutna, realna. I to ima milion nastavaka a prvi je Igra prestola (ako nisi i to procitala). Pise SF roman godine ali to je ipak epski vise nego SF roman.

    Danas pricala sa jos jednim muskim i on bas preporucuje Isaka Asimova, narocito neke mekane i tvrde (Dejan kaze valjda Bogovi licno)i uopste za njega navija 🙂

    Efekti su super, ja volim kada tako sve lepo izgleda (LOTR je nezamisliv bez toga, mislim da apsolutno nije mogao biti snimljen pre no sto jeste,pa i Spilberg se prestrasio i odustao ranije) ali da oni moraju biti tu u da docaraju pricu koja ostaje najvaznija. Kada je ona slaba onda postaju igrice. Ne podnosim Avatara na primer a LOTR obozavam do izbezumljenja 🙂

    PS Lorenu jako volim :), imam i cd a film cu bas da pogledam ako nadjem. To sto mi se pisanje nije mnogo dopalo mozda je i do prevoda, uostalom.

    A sta mislite o Autostoperskom ? Meni to deluje potpuno nenormalno i sasavo ali toliko ljudi ga obozava i citira napamet i sve da su skoro kao neka sekta. Mora biti da je dobro iako uvrnuto 🙂

  16. A slaba sam na te vilenjake i vizarde i tako to uzasno. Najdraza igrica mi je do skoro bila Neverwinter Nights koja je skroz uradjena po pravilima FRP igre Forgotten Realms na primer, magicna je a ja sam vecito bila neki elf-druid i imala animal companion-a a drugari (hencmeni) su bili svasta i magovi i klerici i mali lopovi i bardovi … Ah. Definitivno epska fantastika 🙂

  17. Skroz se slazem za LOTR i Avatar – i za vilenjake posebno. Meni je, doduse, omiljena igrica bila Morrowind, onako poeticna, a epski razvucena i raskosna. A Vodic sam procitala relativno skoro, nakon mnogo ”ozbiljnih” knjiga ovog zanra. I odusevila sam se, sjajno sam se zabavila. Mesecima sam posle toga pozdravljala ljude s ”Dovidjenja i hvala na svim ribama” – pa ko razume, shvatice… 🙂

  18. Citam vas i ne mogu da skinem pooveliki smesak sa lica 🙂

    Ja volim i SF i EF, i citam i gledam filmove, serije, sve sto postoji (to je zapravo skoro i jedino sto gledam).

    @Gradiva ako si slaba na vilenjake i carobnjake za tebe je Terry Brooks i serijal Shannara. Nekada davno (kad smo bili mali) kod nas je bio preveden Mac od Shannare koji je samo jedan deo ciklusa Shannara http://www.terrybrooks.net/works/index.html(moja sreca kada sam to otkrila bila je neopisiva!). Ne znam nazalost da li je kasnije nesto jos prevodjeno osim toga.

    Od pravog SFa volim Klarka (cak i Odiseje), ubedljiv favorit mi je “Kraj detinjstva”. Asimova takodje volim da citam, a odusevljena sam bila ekranizacijom Bicentennial man (http://www.imdb.com/title/tt0182789/). Herbertova “Dina” mi je takodje fenomenalna, barem prvih par delova, posle mi nekako nije bilo to to.

    Autostoperski…hm.. simpaticna knjiga ali ne bi stigla na moju top 10. 🙂 I previse mi je nekako izvikana postala, sta znam..

    A pratite li SF serije? Stargate, StarTrek, Galaktiku itd?

  19. Nikolina – Alnari je izdao sva tri dela – Mac od Sanare, Vilovnjacko kamenje Sanare i Carobna pesma Sanare, jedini je problem sto su izgleda rasprodate (tako makar kazu kod njih na sajtu, mozda ih ima po nekim knjizarama). IPS je izdao Decu Armagedona, koji je koliko sam shvatila prequel Sanare … Polaris je objavio i neku knjigu Trcanje za demonom koja moze i da se skine …

    Zaista deluje kao da bi mi se moglo jako svideti … 🙂

    Sto se serija tice pratila sam Star Trek a ove druge ne bas … ali zato volimo Firefly Dzosa Vedona (Bafi, Ejndzel) koja je (nepravedno) najpotcenjenija SF serija a bas je zabavna 🙂 ima i film, zove se Serendipity 🙂

  20. Jelena – to za ribe znam i ja, sto zato sto sam gledala film, sto zato sto oko sebe imam cak 3 Daglas Adams sektasa :))) koji znaju sve napamet 🙂

    Nisam igrala Morrowind … ali sam malo igrala Dungeon Siege koji bi trebalo da pomalo lici na te igrice. Sada ima i film, ali kazu da je ocajan. Ako nisi igrala Neverwinter obavezno uzmi jako je bajkovita i poprilicno dugacka ali ima sjajnu atmosferu 🙂

    Amarilis, pa ovo je strasno ! Sada vec vodimo razgovore i kada nisi tu 🙂 Eto kako je zanimljiva ova tvoja tema 🙂

  21. PS ne zove se Serendipity vec Serenity film Dzosa Vedona 🙂 (hahahaha) Anyhow, pogledajte, dobio je ocenu 8 na IMDb … mada mozda bolje prvo da se pogleda serija kako bi se ukacilo ono o cemu se govori u filmu.

    I – da – jedina EF serija koja izgleda dobro jeste Legend of the Seeker, isla i ide na Sci Fi kanalu, ima dve sezone i ima i da se skine sve … mi smo beskrajno uzivali 🙂 Pored toga preporucila bih i britansku Merlin (BBC) gde je sve drugacije nego sto smo navikli ali je sve jedno suuuuuuper 🙂

  22. Eh, sto bih ja volela da igram neku igricu… Ali, pored malog sina i velikog posla, tesko stizem cak i da procitam nesto novo, a kamoli da se izgubim u tim bajkovitim svetovima koji zahtevaju mnogo vremena.
    Star trek – klasika, vec ih sve znam napamet. Stargate – koliko se secam, simpaticno, iako pomalo naivno, ali meni zanimljivo pre svega zbog oslanjanja na stare mitove. Nastavci: Atlantis vrlo zabavan, Universe – nisam sve gledala, ali izgleda da je mnogo ozbiljniji. Galaktika – dopada mi se, ima tu apokalipticnu atmosferu i dotice mnoge politicke, rasne, religiozne i sl teme…
    Firefly – ceka red za skidanje.
    Seeker – najnovija fascinacija. I gledala i skinula. 🙂
    Pitanje – da li je iko propratio ovaj svetski fenomen zvan Doctor Who?

  23. Klark je moja ljubav, kad je SF u pitanju, mada ih imam podosta, kad se bolje razmislim, ali No.1 je Klark. Terry Brooks-a nisam čitala. Autostoperski vodič mi nije ni u prvih sto, simpatično i ništa više.
    Da li pratim Star Trek, naravno. Obožavam ih kao i Stargate o tome sam pisala neki mali postić.

  24. Jelena nisam gledala Doctor Who, samo čitala, ostalo se uglavnom slažem sa tobom. Mali dodatak, deca tako brzo rastu, ali nećeš ti imati ništa više slobodnog vremena ni kada postanu odrasli ljudi, veruj mi, uvek ćeš imati obaveza, ne mora da bude u vezi njih 🙂

  25. @Gradiva pa sve isto volimo!! Firefly je fenomenalna serija a Serenity odgledam jednom u par meseci obavezno, sjajan mi je film! Nisam spominjala posto je bas slabo popularna, ne znam jel si pratila kako je uopste snimljen Serenity, tako sto im nisu odobrili drugu sezonu a oni su hteli da zavrse nekako logicno seriju. Super mi je atmosfera u toj seriji i sve je nekako drugacije od ovih klasicnih SF..

    Stargate sam gledala SVE, sve sezone SG1, SG Atlantis, SG Universe koja sada ide pratim, ona mi je onako bas za opustanje serija…

    Sto se Merlina i Legend of the Seeker tice to gledamo porodicno sa sve osmogodisnjom cerkom (Seeker bas i nije za nju, znam al u prvoj sezoni je bio malo blazi i onda…jbg… a Merlin je fenomenalan..). Doctor Who mi nije neki utisak ostavio,sta znam..

    Ne znam da li ste gledali Heroes,ima 4 sezone meni je isto super serija, ne znam u koji bih je zanr svrstala neki superheroji i tako to, ali je OK..

    A Galaktika je meni najbolja SF serija ikada, toliko viseslojna sa gomilom poruka. Btw, pre par meseci sam videla ovu knjigu 🙂

    http://en.battlestarwiki.org/wiki/Philosophy_in_Battlestar_Galactica

    Sto se tice igrica ni ja ih ne igram pa nemam sta da kazem na tu temu…a za ostale SF price eto mene redovno od sad 🙂

Comments are closed.