Zašto u današnje vreme u ovoj našoj zemlji Srbiji trošimo toliko vremena na kuvanje?
Ne, zašto ja u 21 veku trošim toliko vremena na kuvanje, mešenje, pečenje, barenje, blanširanje…..?
Pojma nemam. Ima više mogućih odhovora. Koji je pravi, no idea. The truth is out there !!!!

1. Volim da jedem, o da. Da me vidite odmah bi shavatili da govorim istinu. Uživam u hrani od kada znam za sebe. Ne bih mogla da kažem da sam baš onaj tip, koji bi pojeo i masnu krpu. O, ne daleko od toga. Vrlo sam svesna šta volim da jedem a šta ne. To je prvo pravilo u mojoj kuhinji
- Kuvam samo ono što ja volim da jedem. Široko, nema šta!
2. Da li gore navedeno pravilo govori o sebičnosti, kao karakternoj crti moje ličnosti. Nekom stručnjaku, psihologu, psihologistkinji na primer, moguće. Ja odgovorno tvrdim da sam sve, samo ne sebična osoba. Stvar je u tome, što je kuvanje za mene umetnost, kreacija. Ima različitih teorija šta je pravi smisao umetnosti. Jedna od njih, danas doduše, totalno passe, je da umetnost treba da podstakne naša čula. Da zadovolji estetske potrebe, čula vida, sluha, zašto da ne a pre svega čulo ukusa . Eto, tu se uklapam. Moje kuvanje je moja kreacija! (more…)