krkače – upotrebljava se obično oblik množine
krkača, imenica, ženski rod
Značenje reči:
– leđa, grbača, hrbat (obično kad je reč o nošenju)
krkače, prilog – na krkači, na leđima, uprtivši na leđa
- nositi krkače
крка̏че увек тако и свакад са предлог. На:
– Но̏си га на крка̏че .
– Узја̏ни ме на крка̏че .
– Тури̏јо га на крка̏че .
Rečnik kosovsko-metohiskog dijelekta, G. Elezović
Reč krkača postoji i u Vukovom Rečniku
– nositi dijete na krkače
Dijalekatski reč je prilično rasprostranjena, vidi Rečnik govora Zagarača, Crnotravki rečnik, Iz leksike Kačera, … Srpski dijalektološki zbornici
Pročitaj: poreklo reči – lonac
Poreklo reči:
u osnovi
praslovenski – *kъrkъ – vrat
u osnovi:
praindoevropski – *(s)ker- , vrteti, okrenuti
Reč se javlja u tom značenju u starosrpskom jeziku.
Interesantno:
srodna reč nastala od iste osnove je: krčag
Primeri upotrebe:
Onaj je uprti na krkače dragovoljno (jer već njemu i njegovoj kući neće ništa učiniti) i odnese je bez ikakve muke, (jer nije teška ni malo) kud mu kaže.
… како који још можемо да располажемо својом снагом, узећемо их на кркаче и метућемо их за сада у чамац један . Они ће нам се већ јавити кад се разбуде . На посао , деране !
Siguran sam da je Simonopio želeo da me i dalje nosi na krkače, kao što me je nosio svuda kad sam bio mlađi, ali mu moj tata to više nije dozvoljavao. – Pogrbićeš se, Simonopio, i ako tako nastavite, ovome će noge atrofirati i neće
… Свак почне по нешто бацати, а један узме на кркаче своју жену да је баци. Сви му повичу : шта радиш, зло те смело ! Она је мене најтежа, и не дао Бог овакога терета ни моме крвнику а камо ли куму или пријатељу.
