Obedska bara

    Obedska bara nalazi se u jugoistočnom Sremu između naselja Kupinovo, Obrež, Grabovci i reke Save, svega 40km zapadno od Beograda.

    Uže područje Obedske bare čini korito takozvana „Potkovica“ i viši deo terena kupinske grede takozvano „Kopito“. Specijalni rezervat prirode se prostire na površini od 9820 hektara, a zaštitna zona na 19 611 hektara.

    Wikipedia

    Poreklo reči:

    praslovenski – *obed

    odnosno

    *ob- + *ved- (voda) = zemljište opkoljeno vodom

    Praslovenska leksima u etimološkom rečniku srpskohrvatskog jezika, M. Bjeletić, s. 243

    Obedska bara poreklo reči
    Obedska bara poreklo reči

    Početkom 16 v. (verovatno posle 1501 g.) nedaleko od srenjovekovnog grada Kupinika, osnovan je manastir Obeda. Poznat je po tome što se u njemu 1509 g. zamonašila Angelina Branković. Danas ovaj manastir više ne postoji, a na njega podseća samo obližnji hidronim Obedska bara, u naučnom svetu poznat kao poslednji ostatak evropske prašume.

    Toponimi nastali od iste osnove:

    Obed, selo u okolini Zagreba

    Obed, leva pritoka Kupe

    Obida, poluostrvo na Skadarskom jezeru

    Poreklo imena naših manastira, Velimir Mihailović, Južnoslovenski filolog, knjiga 30, s.439

    Pročitaj: kako je nastala reč – fijaker

    Primeri upotrebe:

    Познате орнитолошке станице у нашој земљи су : Обедска бара у Срему, Лудошко језеро и црна бара у Бачкој, Хутовско блато удоњој Неретви, Крапје ђол у Славонији, Скадарско језеро, Дојранско језеро и Пелагонијске мочваре.

    У оквиру ове еколошке мреже на територији Србије евидентирано је девет природних добара, међу којима специјални резервати природе Засавица, Обедска бара, моровићко- босутске шуме и предео изузетних одлика Велико ратно острво.

    Поред корита Саве налази се више бара, њених мртваја, од којих су најпознатије Обедска бара, Велика бара, Бољевачке баре, Фенечка бара и др .

    « Back to Glossary Index