bagra

bagra, imenica ženski rod

značenje reči bagra:

1. ološ, šljam, talog društva, podzemlje, poganija

2. talog krečnjaka, bigar; zabagreti, obojiti se, potamneti; bagrav, taman – Loma, Rečnik a-b

3. crven od borove kore, sastojak borove kore koja služi kao pigment za farbanje

4. vrsta, pasmina; mlado stado što se ostavlja za kuću; mlad jednog stada što se u jednoga domaćina omladi i odraste i što domaćin ostavi za svoju kuću i to od goveda i konja

5. neka morska riba, Vuk, Rječnik

6. mast kojom se mreže maste da ne popucaju, termin iz pomorskog ribarstva

Primeri upotrebe:

1. Zavladala je bagra i mafija i sve je podređeno njenim potrebama,…

Govorila je da su “neradnici, ološ i bagra” i “da zaposlene treba strpati u zatvor bez mogućnosti žalbe”, navodilo se u otvorenom pismu.

 4. Telići koje kuća prima i za bagre umložanje ima. Dokle telići sisaju, koji za bagru ostaju. Daničić, Rečnik

Oн је твоје багре ,… Vuk, Rečnik

Poreklo reči:

I

prasl. – * bagrъ

staroslov. – багръ , purpuran

rus. – багряный, purpuran

bagrenica – purpurna haljina

Konstantin Profirogenet  je prevođen kao Bagrenorođeni (rođen u purpuru)

Ako spojimo stavke 2 i 3 dobijamo objašnjenje savremenog značenaja reči bagra:

Nekada su se za pravljenje pigmenta koristili prirodni materijali kao što je kora drveta. Kora drveta bor se koristila u te svrhe. Pošto bor sadrži i smolu, u tom procesu na sudovima, koji su se koristili, stvaro se gust, taman sloj, koji je bio neupotrebljiv i teško se uklanjao, talog – bagra.

Taj talog u prensenom značenju se odnosi na nekorisne članove društva.

Pročitaj: Ko je bio –  Konstantin bagrenorođeni

II

Postoje i druga tumačenja, koja su veoma interesantna pa ih vredi pomenuti:

1. Daničić, Rečnik – reč se dovodi u vezu sa francuskom reči bagarre u značenju raspravljati se, boriti se odnosno zauzeti stranu u nekoj raspravi.

Tko su libertini ? Jedna bagra čeljadi malo različita od ateista.

U ovom, kao i u drugim primerima, navedenim u ovoj odrednici, definicija koja je izneta se ne može održati.

Drugi pravac ovog  tumačenja, koji nije mnogo verovatan u etimološkom smislu, vodi do :

franc. – bougre

eng. – bugger, jeretik, homoseksualac, sodomista, pedofil, u prenesenom smislu hulja, ništavna osoba, neko ili nešto bez ikakve vrednosti link

Poreklo ove francuke i engleske reči je povezano sa prostorom Balkana. Reč je nastala od latinske reči Bulgarus, Bugarin.

Sekta bogumila, patarena ili katara se proširila Evropom u ranom srednjem veku i katolička crkva je preduzimala drastične mere u borbi protiv tog pokreta, koji je u jednom period direktno ugrožavao katoličanstvo. Vođen je i krstaški rat protiv katara u južnoj Francuskoj sa geonocidim posledicama.

Kao jedan od načina borbe, katolička crkva je širila informacije, kao što se vidi u navedenom tekstu, da su Bugari (teritorijalno je ova jeres nastala u Bugarskoj) pravoslavci ili jeretici seksulano nastrani, sodomisti.

Bogumili, paterni, katari su suzbijeni i uglavnom pobijeni a reč je ostala živa u francukom i engleskom jeziku.

1533 godine u Engleskoj je usvojen prvi građanski zakon, koji je kažnjavao mušku homoseksulanost, pod imenom – Buggery Act ili An Acte for the punishment of the vice of Buggerie
link

Značenja 5. i 6. bez primera upotrebe u savremenom jeziku a i nisu navedena u Rečnicima