Persiranje, definicija i upotreba
Persiranje predstavlja način oslovljavanja neke osobe u zavisnosti, najčešće, od primene lične zamenice; način komunikacije odnosno izražavanje socijalne distance.
U srpskom jeziku postoje sledeće opcije za direktno obraćanje sagovorniku:
- ti, drugo lice jednine
- vi, drugo lice množine – u slučaju da se naše obraćanje odnosi na 2 ili više osoba
-
Vi, obraćanje jednoj osobi – iz poštovanja odnosno persiranje; u toj vrsti obraćanja naglašavmo distancu, a razlozi mogu biti razni: socijalna razlika, razlika u godinama u zvanju; samo u tom slučaju zamenica je napasina velik slovom
Persiranje i sociolingvistika
Nauka, koja nam je potrebna da bacimo malo svetla na ovu oblast je sociolingvistika. Tu nailazimo na teoriju koja se zove T–V distinction, T-V razlika u obraćanju. Suština je u ovome:
– u latinskom jeziku, bez njega ne možemo ako hoćemo ozbiljno da se bavimo bilo kojom lingvističkom temom, imamo sledeću situaciju
tu, ti – 2 lice jednine je T-forma, neformalno obaćanje
vos, vi-2 lice množine, V-forma , formalno ili učtivo obraćanje
Ova teorija, koju su 1960 godine predstavili Brown i Gilman daje sledeće istorijsko objašnjenje:
Persiranje kroz istoriju:
Vladari – Pluralis Majestatis
U doba Rimskog carstva bilo je perioda kada su se vladari veoma često menjali. Takođe, bilo je i situacija kada su na vlasti bili trijumvirati, tri vladara ili neke druge kombinacije. Zato su ljudi počeli da o vladarima pričaju u množini, obraćajući ime sa vi – 2 lice množine.
Takva vrsta obraćanja su se dopala vladarima, uostalom i bogovima se isto tako obraćalo u to vreme
– o vi, moćni bogovi,… – to je bilo vreme Jupitera, Junone, Veste, Cerere …, dakle, bilo je više njih.
Preko rimskih vladara, rimskih papa pa do ostalih krunisanih glava širom Evrope, polako ali sigurno, običaj se proširio. Toliko se dobro proširio i ustalio da su i sami vladari počeli o sebi da razmišljaju u množini pa se javio novi običaj, takozvano Pluralis Majestatis ili majestic plural.
To bi zvučalo, recimo:
– Mi se dosađujemo – kaže kralj svojim dvorjanima i nastane panika.
Druga tumačenja nastanka persiranja bi bilo sledeća:
Još u doba starih država, koje istorija pamti, recimo Egipat, vladar je vladao kao reprezent boga, božanstva. Kada se neko obrati vladaru, koji je samo komunikacioni kanal prema glavnom božanstvu, obraća se u množini: vladaru i bogu.
Postoje i teorije da je persiranje nastalo u vreme u 4 veku naše ere, u vreme kada su postojala 2 vladara u Rimskom carstvu, u Zapadnom rimskom carstvu, Rim i u Istočnom, Konstatinopolj.
Pluralis Auctoris
Pluralis Auctoris običaj da autori u svojim, naročito, feljtonističkim, edukativnim i naučnim delima, pišu u prvom licu množine.
Umesto, sada vam pričam, upotrebiću – sada pričamo.
Ova forma je veoma zastupljena i u novinarstvu, bilo štampanom, bilo online i u suštini ima logike. Podrazumeva odnos autora i čitaoca, koji zajedno idu stazama saznanja, informisanja ili zabave.
Persiranje, zanimljivosti
U nekim jezicima, nemački na primer, pojavio običaj da se nekome, kome želimo da izrazimo neko poštovanje ili ga ne poznajemo obraćamo, naravno, u prisustvu te osobe, ne sa ti nego sa on, Er (ili Sie, ona). To je dodatno komplikovalo život, ali je fino zvučalo.
– Da li bi On želeo da se predstavi?
U našem jeziku je, naročito u drugoj polovini prošlog veka, bio običaj da se redovno piše čestitka najdražem drugu, koga smo tada imali, drugu Titu, naravno. Uvek smo mu se obraćali sa ti, drugavi smo, kako drugačije, ali Ti je bilo pisano velikim slovom.
Engleski jezik je poprilično jednostavan, nema razlike you je i 2 lice jednine i množine, a i persiranje, ostali oblici su vremenom nestali iz upotrebe.
Persiranje i socijalne mreže
Sa pojavom interneta, sve intenzivnijom komunikacijom na društvenim mrežama, sve vidljivija tendencija izbegavanja persiranja. Postoje informacije da se recimo na španskom i francuskom jezičkom području drastično smanjila širenjem društvenih medija.
Kakva je budućnost persiranja, vreme će pokazati.
Pročitaj još: Zašto se kaže nazdravlje kada kijamo
